Ако је досад и било дилеме, она је јуче отклоњена: нова рунда хладног рата је почела. Наду о бољим односима Русије и САД потопио је нови пакет санкција који ће Американци увести Москви.
Конгрес је са већином од 419:3 у уторак изгласао нове санкције Русији због наводног мешања у председничке изборе 2016. Сенат их је једногласно усвојио у четвртак увече, а сада само предстоји да их председник Доналд Трамп парафира, што је по свему судећи готова ствар, имајући у виду синоћње саопштење из Беле куће.
Оно што је Русе додатно заболело јесте што су де факто запечаћени као непријатељи јер се пакет санкција односи и на Северну Кореју и Иран, “два највећа противника Америке”, како је раније рекао Трамп. Нове санкције имају за циљ да обогаље руску економију јер, између осталог, погађају и енергетски сектор, жилу куцавицу руске привреде.
Путинов одговор
Владимир Путин нашао се пред дилемом. Слаба реакција Кремља била би схваћена као немоћ, док би преоштра значила крај сна о добрим односима са САД. Руски председник се одлучио за контрамере: Русија је наредила Американцима да смање број дипломатског особља на 455, тачно онолико колико имају Руси у САД.
Поред тога, од 1. септембра америчкој амбасади у Москви биће одузета два земљишта. Кремљ не искључује ни могућност асиметричног одговора па тако Америци прете контрасанкције у неколико важних сектора, као што је извоз обогаћеног уранијума за америчке атомске централе, али и титанијума (трећину потреба авио-гиганта “Боинг” испуњава управо увоз из Русије), а угрожене су и америчке компаније које послују у Русији.
Борба за енергетско тржиште
Путин је разочарано констатовао да су нове америчке санкције “покушај САД да оствари економску предност”.
– Упозоравам на ово од 2007. Такво понашање разара међународне односе и закон – поручио је Путин.
“Фајненшел тајмс” тврди да нове санкције имају за циљ да избаце Русију са тржишта енергената, чиме би се повећао извоз америчког гаса у Европу. Међутим, амерички гас је знатно скупљи од руског, пре свега због трошкова допремања. Уколико би европске компаније прешле на скупљу, америчку варијанту, неминовно би уследило и повећање цене робе, што би даље довело до пада продаје. А када се ослободи место на тржишту, ту ускачу америчке компаније.
– Доналд Трамп је врстан бизнисмен, а то овај план са санкцијама јасно показује – сматра “Дојче веле”.
Путин се осврнуо на реакцију осталих земаља, рекавши да она зависи од “нивоа њиховог суверенитета и спремности да бране националне интересе”.
ЕУ у проблему
Нове санкције могле би да нашкоде земљама ЕУ, нарочито Немачкој, због чега су из Брисела и Берлина стигле осуде на рачун САД. Главни разлог је тај што би нови пакет санкција могао да угрози кључне енергетске пројекте у Европи и додатно распламса сукобе унутар саме Уније. Један пројекат је посебно драгоцен: реч је о “Северном току 2”, гасоводу који би требало да се протеже од Русије преко Балтика до Немачке.
Према новом нацрту, америчке власти спремне су да казне све компаније које подрже или учествују у изради било ког пројекта који има везе са Русијом, због чега би Немачка могла да изгуби милијарде евра
Колико су америчке санкције разљутиле Европу, показује и саопштење немачког Министарства спољних послова:
– Ово је јако забрињавајуће, не само за немачку индустрију, већ за целу Европу… Санкције против Русије не би требало да буду оруђе америчких комерцијалних интереса.
Брисел припрема одговор који не искључује једноставно поништавање америчких санкција у свим пољима који директно шкоде интересима Уније, као ни предузимање “одговарајућих контрамера”.
Трамп сатеран у ћошак
Доналд Трамп не може да уради много тога да спречи нове санкције, чак и када би хтео. Према америчком Уставу, документ постаје закон онда када га на предлог Конгреса усвоји Сенат, а председник стави свој потпис. Уколико председник одбије да потпише, мора да га уз притужбе у року од 10 дана врати у Представнички дом Конгреса САД који га поново узима у разматрање.
Према протоколима САД, то се сматра ветом. Амерички Конгрес може да прегласа вето председника, што се и раније дешавало. Наиме, уколико Конгрес изгласа документ двотрећинском већином у оба дома, Сенату и Представничком дому, документ постаје Закон са или без потписа председника. Имајући у виду да је Конгрес огромном већином већ изгласао нови пакет санкција, Трампов евентуални вето лако ће бити прегласан на поновном разматрању.
Извор: Vladimir Filipović, Dobrivoje Katanć/Blic.rs
