Недавно је један Новосађанин на фејсбуку поделио своје лоше искуство са новосадском полицијом, коју је, слободно можемо рећи, мрзело да јури лопова, и поред небројено доказа и откривеног идентитета младића који је провалио у његов дом и украо таблет и скупоцени прстен.
Новосађанин је сам пронашао и лопова и свој таблет, и дошао до свих података који су били потребни да би се починилац кривичног дела ухапсио. Али, то му није помогло, нити је полиција показала жељу да интервенише. Уместо тога, његов прстен је и даље изгубљен, лап топ је остао на столу код инспектора који је отишао на одмор, а лопов се и даље слободно шета Новим Садом.
Некада је то било сасвим другачије, иако није било напредних технологија попут праћења сигнала и камера. Починиоци су врло лако могли бити пронађени.
На старим личним картама на дну прве леве и друге десне странице су били црвеном бојом исписани бројеви који на обе стране. Уз помоћ ове форе су у СФРЈ полицајци знали да ли имате досије чим вам погледају у личну карту.
Међутим, уколико се последња бројка на првој страни разликује од бројке на истој позицији на другој страни, то значи да је та особа кривично осуђивана онолико пута колико се те бројке разликују.
Наиме, то је у бившој држави, пре свега полицији, па онда и другим државним органима којима су грађани давали личне карте на увид, био први знак с ким имају посла.
Извор: Курир.рс
