Руско-српски хуманитарни центар у Нишу могао би да буде прва „кост у грлу“ нове Владе Србије, али истовремено и јасан показатељ да ли ће званичан Београд одрећи „пријатељства“ са Русијом на коме се, до сада, толико инсистирало. Да ли ће или не запослени у овом Центру добити „дипломатски статус“, постала је прворазредна тема како за српску опозицију, тако и за руске и америчке званичнике.
И док Александар Чепурин тврди да „нико не може да разуме“ због чега није решен статус запослених у Центру, мада је све договорено још 2013. године, дотле амбасадор САД Кајл Скот без длаке на језику тврди да је реч о „шпијунском центру“ Русије.
– Ако је то хуманитарни центар, зашто је запосленима потребан дипломатски статус? Тај статус значи да нико не може да изврши инспекцију тога шта они раде, да могу да буду недодирљиви – поручио је Скот.Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује за „Вести“ да је одуговлачење
Србије да запосленима у Центру омогући дипломатски имунитет „некоректно“, али и да ова тема заиста може бити „камен спотицања“ у односима Србије према Западу.
Побркани лончићи: Драган Шутановац
Да је питање статуса Руско-српског хуманитарног центра постало једно од кључних питања у Србији, показала је и скупштинска расправа о избори нове владе, али и ставови неки опозиционих лидера од којих се очекивало све, само не и „проруска“ оријентисаност.
Председник ДС Драган Шутановац тако предлаже да се, уколико постоји потреба, са Руском Федерацијом направи идентичан споразум као СОФА споразум са НАТО за пролаз руске војске кроз територију Србије.
– Али, поента је да се статус руског хуманитарног центра не изједначава са оружаним снагама. Министар Дачић упоређује ствари које нису за поређење, као што је СОФА споразум и потенцијални споразум о посебном статусу за руски хуманитарни центар у Нишу. Кад је већ руски центар у Нишу хуманитарни, као такав треба да има статус. Хуманитарном центру није потребно додељивати било какав имунитет и самим тим екстратериторијалан статус – каже председник Демократске странке Драган Шутановац.
– У даљим односима према Западу и Истоку све може бити камен спотицања, али суверена држава мора да води рачуна о својим интересима, а наш прворазредни интерес јесте не само да сачувамо добре односе са Русијом, већ и да их унапредимо. Русија нам није само спољнотрговински партнер, већ и фактор подршке у одбрани Косова и Републике Српске. Отуда сматрам некоректним што Србија одуговлачи да реализује нешто што је начелно већ договорено око имунитета Руса у Центру – наглашава Анђелковић.
На опаску да Американци сматрају да је Центар заправо руски обавештајни центар, наш саговорник каже да су такве тврдње смешне.
– То је празна прича. Шпијунажа се у 21. веку не одвија из таквих центара. Овде је реч о престижу и принципу Русије да од пријатељске Србије очекује барем исти третман који смо дали НАТО-у.
Кисело грожђе
У ситуацији када је Србија пред дилемом: Ако узмеш – кајаћеш се, ако не узмеш – кајаћеш се, Драгомир Анђелковић каже да додељивање специјалног статуса Центру у Нишу не би произвело додатне проблеме са Западом.
– Уколико нам Запад прети новим проблемима, то значи да их већ имамо и само је питање када ће се испољити, да ли ће то бити овај Центар или нешто друго. Отуда је најважније да се држава одупре таквој врсти притиска и да се руководи искључиво сопственим националним интересима – запажа Анђелковић.
Замислите само шта би се догодило и како би Запад реаговао када би званична Москва од нас тражила исти статус за ОДКБ који има западна Алијанса. Немам дилеме да би се само због таквог захтева Београд нашао под стравичним притиском. И Руси су тога свесни и због тога од нас траже много мање и дискретније: дипломатски имунитет за ватрогасце и спасиоце. Они од нас траже симболичну потврду да желимо и имамо коректне односе са Русијом, без обзира на то што већ одржавамо специфичне односе са НАТО – закључује Анђелковић.
Извор: Ђ. Баровић – Вести
