“Тим послом може бити незадовољан само онај ко не жели да ради”
Жене у Сивцу, где је тешко наћи било какав посао осим слабо плаћеног сезонског аргатовања на њивама или по трговинама, бациле су се на учење немачког језика у намери да се добро припреме и дођу до посла неговатељице старих особа, на којем може да се заради и 1.200 евра месечно.
Чување баба и деда од преко 80 и 90 година постало је спасоносно решење за егзистенцијалне проблеме, посебно Сивчанки у петој и шестој деценији, које се тешко запошљавају, али су у Немачкој изузетно тражене.
Искуства на раду у кућама старих и болесних особа у Немачкој су различита, али је, ипак, мање наших жена, које су се отуда вратиле или дале отказ, него оних које тамо остају до три месеца и поново одлазе после обавезног повратка у Србију због визног режима.
– Тим послом може бити незадовољан само онај ко не жели да ради. Свако ко крене треба да је свестан да ће тамо чувати болесну или дементну особу, да то није лако, али ће бити у прилици да за недељу дана заради више, него за два месеца на већини послова овде. Пре него што сам пошла у Немачку, радила сам у продавници за 15.000 динара месечно. У Немачкој имам бесплатан стан и храну и још добијам недељно 300 евра за бригу о баки, која ми је поверена на чување, као и о њеној кући – прича Мица Благојевић, која послом у Немачкој жели да ишколује и треће дете.
Саговорница истиче да се толико зближила са Немицом, да је бака пожелела да с њом буде и три месеца у Сивцу, а једина препрека је напорно путовање од 15 сати.
Иако је једна од сивачких “гастарбајтерки” враћена с прага у Немачкој, због слабог знања језика, Благојевићева напомиње да је битнији приступ особи од самог знања немачког језика, који се учи у директној комуникацији.
Друга саговорница Ана Цмиљанић, овог лета је први пут радила као неговатељица у Немачкој и каже да није добро прошла.
– Прво сам била код баке, коју је требало да пазим, спремам храну и кућу, и једном недељно је фенирам. Она је ускоро завршила у болници, а после тога и у старачком дому. Прешла сам да негујем деду од 86 година, који има шипку у нози и слабо срце. Најгоре је што сам морала да подижем и премештам човека од 100 килограма, па сам морала да дам отказ – поверила се Ана.
Упркос лошем искуству, ова млада Сивчанка ће поново ићи да чува неку стару особу, којих у Немачкој има много.
Провизија 200 евра
Наше жене налазе посао геронтодомаћица, углавном, преко посредница, које узимају провизију од 200 евра. То је засад лакши начин, него преко агенција, које уплаћују и стаж, а новац усмеравају на рачун у Србији – 70 одсто у еврима, а остатак у динарима.
Преко агенције се може зарадити и више од 1.200 евра месечно, зависно од тежине здравственог стања особе, која се негује.
Извор: srbijadanas.com / Новости
