Србија

БЈЕЛОГРЛИЋ:Не можеш да се бавиш политиком само зато што мислиш да си много паметан

Не знам да ли је то последица учаурености, примитивизма или недовољне свести о себи, али је тако. Ретко ми овде имамо покрете и побуне настале настале из социјалних побуда, а врло смо дрчан народ. Међутим, кад треба да се боримо за свој социјални статус, ту трпимо до краја. Сви наши протести и буне су увек чисто политички.

 

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Радећи на причи о успеху југословенске репрезентације на првом Светском првенству у фудбалу 1930, Драган Бјелогрлић је открио нови свет, у нашој не тако давној историји, једно време о ком се код нас није много говорило.

Блиц: То што Вулин „другује“ са Шојгуом брине ЕУ

И са новим пројектом, серијом „Сенке над Балканом“, он ширу популацију упознаје са атмосфером Београда и Србије између два светска рата, која је изнедрила много, а због идеолошких разлога бачена у запећак историје.

„Са овом епохом сусрео сам се кад сам радио филм ‘Монтевидео’. Заинтересовао сам се и истраживао сам једно време о којем ништа нисам знао. Ми смо имали ту судбину да нисмо много учили о том времену, оно је готово прећутано. А то је било битно и некако интензивно време, посебно на овом простору“, рекао је Бјелгрлић у интервјуу за Блиц поводом нове серије коју ћемо гледати на јесен. Он је навео да је нашао фасцинантне податке о том периоду. На пример, да је Интерпол Балкан тада звао Колумбијом Европе, као и путеве опијума за које верује да се не разликују од данашњих путева дроге. Управо нова серија говори о спрези криминала и политике на балканској раскрсници, и то преломно време које је одређивало нашу данашњу судбину.

„Балкан је одувек под окупацијом политике. Овде су људи одувек веровали, а верују и данас да ће их политика извући из проблема и да ће им решити животе, а то је највећа могућа заблуда. Управо им је политика правила највеће проблеме. Не знам да ли је то последица учаурености, примитивизма или недовољне свести о себи, али је тако. Ретко ми овде имамо покрете и побуне настале настале из социјалних побуда, а врло смо дрчан народ. Међутим, кад треба да се боримо за свој социјални статус, ту трпимо до краја. Сви наши протести и буне су увек чисто политички“, рекао је Бјелогрлић. „Ево да пренесем то на мој посао. Колико глумаца или других филмских стваралаца је присутно на политичким протестима или изборним кампањама. Колико хоћеш. А ми се нисмо изборили за наша основна еснафска права и када се за њих треба борити, нема нас нигде. Колико смо пута зауставили представу због неке политичке идеје, а ниједдном да бисмо тиме изборили неко наше право. Када су наша основна права у питању не знамо да се организујемо, а када су неке назовивелике политичке идеје у питању, сви хрле.“

Бјелогрлић се држи подаље од политике, али каже да има врло изражен став.

„Наравно да имам политички став и пратим шта се дешава, али сматрам да је бављење политиком озбиљна ствар и њоме је не може човек бавити тек тако, зато што мисли да је много паметан. Као јавна личност спреман сам да кажем шта мислим о ономе што се догађа, али трудим се да ствари сагледавам интегрално а не дневно политички.“

А да се бави политиком био би левичар.

„Али не либерални левичар који брине о правима кућних љубимаца, платана, геј правима… Права левица, која се бори против огромних социјалних разлика. Како рече Милутинац у „Монтевидеу“: „Мени не сметају богати, смета ми што има много сиромашних“.

Он је навео да се сада налазаимо у лутању, а лутање траје предуго.

„Имамо вишестраначје довољно дуго да смо могли да се научимо демократији, але ето, драже нам је испод жита него да правимо систем. Памтим време када смо поверовали да можемо, да смо дорасли искушењима модерног света, а онда су уследила разочарења и коначно смо осиромашили, и духовно и материјално. А тои је велика мука и није се лако оријетисати“; додајући да се треба борити и вратити веру да можемо.

„Ето, можда ћемо поново имати најбољу серију у региону. Није то мало“, рекао је.

 

Извор: Nedeljnik.rs