Прошао је кроз велика искушења
Српска православна црква и верници данас славе Светог мученика Иполита.
Свети Иполит био је надзорник тамница у Риму, рођен и васпитаван као незнабожац. Када је свети Лаверентије архиђакон бачен у тамницу, Иполиту је цар наредио да посебно обрати пажњу на њега. Иполит је тада својим очима видео како је свети Лаврентије поврато вид слепом Лукилију, дугогодишњем тамничару, и како је исцелио многе друге болеснике.
Након што је све то видео, поверовао је у Христа и крстио се. Када га је Лаврентије крстио, Иполит је имао небеско привиђење и рекао је: „Видех невине душе у великој радости (тј. на небесима)“.
После тога одвео је Лаврентија у свој дом где му је крстио сву децу које је, са дадиљом Конкордијом, било деветнаест. А када је Лаврентије убијен због вере у Христа, Иполит је узео мучениково тело, однео га у неку пећину и чесно сахранио.
Цар је то некако начуо па је трећи дан после Лаврентијеве смрти Иполит ухваћен и изведен пред цара. Није хтео да се одрекне истините вере и тучен је камењем по устима. Пошто није хтео да се одрекне вере у Христа и поклони идолима, цар је наредио да му скину сву одећу и нагог да га шибају. Тада је Иполит рекао цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!“
То је посебно разљутило цара па је наредио да га протегну по земљи и шибају и туку моткама немилосрдно. Иполит, као да не осећа никакву бол, само је викао да је хришћанин.
Након што је цар чуо да су сви чланови Иполитове породице хришћани, наредио је да и њих доведу. Цареви људи су прво покушали да стару дадиљу Конкордију одврате од вере у Христа, а она је само рекла: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој него ли бешчесно с вама нечестивим живети.“
Она је прва убијена, оловним прућем, на Иполитове очи, а затим још осамнаест чланова његове породице, оба пола и различитих узраста.
Светог Иполита, по наређењу епарха Валеријана, привезали на репове бесних коња и вукли су га тако по каменитим местима док није предао своју душу у Божје руке.
Беседа на данашњи дан каже:
„Благодарите Господу, али не заборавите и на Његове велможе, нишче и убоге; Они много могу у Господа Бога.“
Извор: srbijadanas.com
