Србија

Хрвати тврде: Српски политичари знају да Косово не може бити део Србије

Још од времена Слободана Милошевића, српски политичари су знали да Косово не може бити део Србије и зато су стално радили на реализацији “резервне варијанте” – подели Косова, оцењује се у анализи коју је за загребачки “Јутарњи лист” урадио дописник тог листа и приштинске Коха диторе из Брисела Аугустин Паљокај.

 

Loading...

У анализи се констатује да званични Београд сматра да статус Косова није решен и да се мора коначно решити, што је, каже аутор, погрешно, јер, “Косово има статус и Косово је држава”, без обзира на нефункционалност, “те висок ниво повезаности корупције и организованог криминала са политичким структурама”.

Аутор анализе сматра да Србија може одржати унутрашњи дијалог о томе како види односе с Косовом, али не – “каква Косово треба да буде и треба ли уопште да буде држава”.

Такође, Паљокај сматра да се у Србији не може разговарати о, како каже, границама Косова, осим ако се не жели нови хаос, па и сукоби у целом региону.

 ТИТО запалио ФИДЕЛОВ ТОМПУС у БЕЛОЈ КУЋИ, НИКСОН му рекао да је пушење забрањено, ТИТОВ одговор га запрепастио

Он тврди да би Србија тешко добила подршку међународне заједнице за поделу Косова, како је предложио Ивица Дачић, премда би, можда, како каже, међу Албанцима нашли саговорнике о томе, користећи се уценама и блокирајући сваки могући напредак.

Ипак, анализира и ефекте реализације те опције, па наводи да би међународна заједница, ако би прихватила ту идеју, одустала од првог начела на које се позивала при тражењу решења за статус Косова – да подела Косова није дозвољена, као ни могућност спајања Косова с неком другом државом или делом територија неке друге државе, што је наведено у документу који је својевремено предложио Марти Ахтисари.

Поделом Косова отворила би се Пандорина кутија у региону, тврди аутор, и поставља питање – ко би онда могао задржати Републику Српску у БиХ, Албанце у Македонији и Црној Гори, Хрвате у БиХ?

Шта би било са Србима који би остали на Косову (а таквих је више јужно, него северно од реке Ибар), такође је питање које поставља аналитичар Јутарњег.

Шта би било с православним црквама на Косову, од којих већина не би била у, како наводи, замишљеном Дачићеву делу Косова, који би припао Србији.

Најзад питање које се поставља у анализи је и ко би имао право онда да тражи од Косова да пристане на оно на шта је пристао према садашњем Уставу, на посебан статус тих верских објеката и на то да су они део Српске православне цркве са седиштем у Београду.

Јутарњи даље истиче и да, по његовом мишљењу, данас нису проблем “односи између народа”, како то, како се наводи, говоре председник Србије Александар Вучић и Дачић, него однос Србије према Косову.

“Да није у питању спор око статуса Косова, односи између Албанаца и Срба не би били ништа лошији или бољи него између Срба и Бошњака, Хрвата и Срба. На Косову већ дуже нема озбиљних етнички мотивираних инцидената”.

“Кад би зависило од људи, и кад се политика не би умешала, нормализација би се догодила одавно. А идеје о подели само ће додатно погоршати ситуацију, и то не само на Косову, него и шире”, закључује Паљокај у анализи за “Јутарњи лист”.

 

Извор: Tanjug

Loading...
loading...
loading...