У Србији је драстично опао број деце која су примила ММР вакцину против малих богиња, црвенке (рубеле) и заушака, што је власт предуго игнорисала као и чињеницу да се стварају лобији „за“ и „против“ које воде махом нестручни људи, па се ситуација отела контроли.
Родитељи су уплашени текстовима на интернету да вакцина изазива аутизам код деце. Лекари их разуверавају и упозоравају на опасност услед одсуства имунизације, а Сара Попчетовић тврди да је ММР, такозвана жива вакцина, изазвала парализу центра за фину моторику која је касније прерасла у аутизам код њеног сина Ђорђа Милошевића.
Шетња по болницамаСара за „Вести“ каже да је Ђорђе имао две године и месец дана када је одведен да прими ту вакцину. Иначе је давање ММР-а одлагано јер је од рођења реаговао фрасом, температуром и сличним појавама због петовалентних вакцина.
– Када је примио ММР добио је фрас и високу температуру због којих смо морали да се вратимо код лекара. Речено нам је да је то нормална реакција и дат му је дијазепам чије је дејство било кратко, па смо морали опет у болницу. Тамо је задржан под јаким лековима и отпуштен следећег дана. Од тада, дете које је знало да каже „Мама, волим те“, које је ходало и смејало се, постало је немо и тромо. Престао је да говори, испуштао је крике и зурио у празно – присећа се Сара.
Водила је Ђорђа код разних лекара, каже да су их шетали с једног краја града на други и прва дијагноза била је да је реч о аутизму и да је генетски. Сара каже да у њеној породици нико није имао такав ген и да је зато одмах знала да је докторима то било најлакше решење. Али, поверовала је систему и почело је лечење.
– Ђорђе је стално добијао лекове и све више тонуо, а ја сам се осећала беспомоћно – прича Сара.
Медицински феномен
Лечила је сина „системски“ до пете године, а све трошкове по болницама је сама морала да подмири, без ичије помоћи. Преломна тачка је била када је докторка рекла да Ђорђе никада неће моћи да прича, хода, држи оловку, да неће скинути пелене. Рекла је Сари да је млада и да би требало да остави сина у специјализованој установи „за такве“ и роди друго дете.
Сара је тада одлучила да узме ствар у своје руке. Одвела је Ђорђа у Русију и прво што јој је доктор рекао јесте да малишан под хитно мора да се очисти од лекова којим су га лечили од аутизма у Београду. Када је покушала да однесе урин на испитивање, дно бочице је ишчезло. Наиме Ђорђев урин садржао је висок ниво амонијака, што је анализама касније и потврђено. Годину и по му је требало да се очисти од лекова.
Русија је била откриће, доста је променила и Сарина размишљања, али и стање њеног сина. Сара га је одвела поново код докторке која је саветовала да га се одрекне. Када га је видела, докторка је рекла да је Ђорђе медицински феномен.
Од парализе, преко аутизма до тешке менталне ретардације, дијагнозе су које је Ђорђе добио у Србији, а да нико није сео с дечаком и урадио тестове.
Сара је постигла велики напредак с Ђорђем. Он данас има елементе аутизма, али се полако осамостаљује. Све уз помоћ Саре, њеног стрпљења, велике љубави и труда.
Волели би да не постојимо
Сара каже да их закон не штити нимало и да би држава волела да не постоје.
– Ђорђе је дебео јер нема где да се игра, трчи и буде дете. Имам право на туђу негу и помоћ која кошта до 28.000 динара, а нама је законом одређено 4.000 – илуструје Сара.
Сара је члан удружења родитеља који имају децу на исти начин оболелу од аутизма „Велики осмех“.
Покренула је акцију да се отвори школица спорта како би ова деца могла да живе здравије и да се развијају. Обратила се на неколико места како би јој се помогло да пројекат успе, али је држава незаинтересована.
Сигурније у Европи
– Нисам противник вакцинације, јер ни моје дете данас не би било са мном да га нисам вакцинисала. Мој савет је да се родитељи добро информишу и не раде ништа без налаза. Свакако, ако имају могућности треба да оду у Европу, у земље где су враћене „мртве вакцине“ – препоручује Сара.
Родитељи не верују држави
Мирослав Петровић из организације Право на здравље указује да је много написа, прича и података о вези вакцинације са болестима.
Првенствено се у везу с аутизмом доводи ММР вакцина, али познато је да је вакцинација искоренила неке од најтежих болести као што је дечја парализа, па Петровић закључује да је проблем очито у неповерењу грађана у државу.
– Неко се овде играо са вакцинама из чега се видело да је комерцијални моменат превладао над интересом грађана, а за то нико није одговарао – каже Петровић за „Вести“.
Он сматра да су пацијенти савршено оправдање за јавне набавке и подсећа да је Александар Вучић док је био премијер јавно рекао да годишње из здравственог система нестане милијарда евра.
– Нажалост, све се завршило на тој изјави, а из буџета нестаје огроман новац. Да ли су то уступци неким моћним људима? Ко управља здравством, ресорно министарство, трговци или лоби групе – пита др Петровић и каже да је јасно зашто људи не верују здравственом систему када имамо трговину листама чекања за зрачење или умирање од сепсе.
„Мртва вакцина“ безбедна
Такозвана мртва вакцина садржи вештачке вирусе, док „жива“ има праве вируса којима се убацивањем у крв детета гради имуни систем. Управо родитељи „живу вакцину“ сматрају главним кривцем за појаву аутизма, дијабетеса и парализе.
У Србији се овом вакцином бавила једина установа која је имала услове за праћење вакцинације, а задужен за надгледање развоја био је примаријус др Радмило Петровић, епидемиолог.
МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Црна Гора је најбољи доказ да се НАТО распада
Он је рекао да су САД, а касније и Европа, након што је установљен већи број парализа изазваних „живом вакцином“, одмах прешли на „мртву“. Јер она не може да изазове парализу, а ефикасна је 100 одсто. Откривено је 15 случајева парализе од 1988. до 1992. изазваних „живом“ полиовакцином, и потврђено је да се ради о „вакциналном“ вирусу, а не о природном или „дивљем вирусу.“
Казне не помажу
– Новчане казне за родитеље који не вакцинишу малишане имају контраефекат и опет комерцијализују причу. Шта ако сутра неком падне на памет да је овде обавезна вакцинација против еболе иако код нас нема те афричке болести – каже наш саговорник Петровић.
Подсмех дечјој несрећи
– Људи су зли, пакосни и желе да ти науде, да се подсмевају туђој несрећи. Толико преких погледа, гађења, осуда и зла сам доживела да би ми било лакше да су нас вређали отворено. Пре неки дан смо наишли на девојку која је видела Ђорђа и узвикнула: „Пу, далеко било.“ Нико од тих људи не застане и не пита како је мајци таквог детета и да ли јој све то треба. Као да сам ја хтела да се он роди здрав и добије аутизам од вакцине – описује Сара своју и Ђорђеву свакодневицу.
Она закључује да је инклузија (укључивање у друштво) глупост, ако држава није обучила људе да се тиме баве, ако није информисала народ да су та деца иста као остала и да само имају поремећај и потребно им је време.
– У школи су Ђорђу сломили зглоб на два места, а реакција учитеља је била: „Па деца су!“ – прича Сара.
Фото: Pixabay.com
Извор: Vestionline.com
