У Прекршајном суду у Београду био је 241 предмет против родитеља који нису вакцинисали своју децу. Већина случајева покренута је ове године, а у три случаја изречене су новчане казне. Председник Прекршајног суда Милан Мариновић каже за РТС да пријаву против родитеља подноси здравствени инспектор, а да је за сада у поступку више од 200 предмета
Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић је, у интервјуу за РТС, рекао да су у случајевима невакцинисања деце до сада донете 32 одлуке, али да нису све пресуде.
– Ту има 11 решења о одбачају захтева, а осталих 21 су, уствари, осуђујуће одлуке од којих је у три случаја донета новчана казна, а у 18 изречена опомена учиониоцу – рекао је Мариновић.
Колико предмета је још у поступку?
– У поступку је за сада, ако не стигне неки нови захтев, 209 предмета.
Ко подноси пријаве против родитеља?
– Овај прекршај пријаве против родитеља подноси здравствени инспектор при министарству здравља. Када стигне захтев за покретање прекршајног поступка, значи обави се инспекцијска контрола, сачини се записник о томе и инспектор утврди на основу инспекцијске контроле да је учињен прекршај, односно да постоји сумња да је учињен прекршај. Он сачињава захтев за покретање прекршајног поступка и као овлашћени подносилац подноси надлежном прекршајном суду.
У време годишњих одмора многе је забринула информација да неће моћи да пређу границу због неплаћених казни. Шта могу да очекују они који, на пример, нису платили карту у градском превозу?
– Они могу да очекују да, ако нема других проблема, без проблема могу да пређу границу. Наиме, ако имате неплаћену казну против вас се спроводи извршни поступак који је посебан део прекршајног поступка. Међутим, не можете бити враћени са границе. Вама може та казна, и најчешће буде, бити замењена казном затвора по принципу 1.000 динара изречене казне, један дан затвора. Може бити замењена казном рада у јавном интересу, такође по једначини 1.000 динара неплаћене казне осам сати рада у јавном интересу, а може вам бити наплаћена и принудним путем посебно ако суд располаже податком да сте ви запослени. То значи да вам може бити одбијено од зараде.
Када већ говоримо о казнама, каква је наплата казни од примене новог закона о прекршајима?
– Нови закон се примењује од 1. марта 2014. Наплата је пала у односу на 2016. мада је нешто боља у односу на 2015. Креће се између 55 милиона и 60 милиона наплате месечно. Зашто је пала? Пала је зато што је у децембру прошле године објављена одлука Уставног суда, на иницијативу тадашњег заштитника грађана, који је прогласио да одредба члана 338 Закона о прекршајима не важи, односно да је неуставна. Та одредба док је важила је значајно је доприносила бољој наплати због тога што су грађани да би регистровали или продужили важност саобраћајне дозволе или регистровали возило, продужили важност возачке дозволе или извадили нову, долазили у суд и плаћали казну.
