Најмање шест кандидата надметаће се за место председника Русије на изборима заказаним за 18. март 2018.
Већина Руса, чак 83,5 одсто, и даље одобрава политику председника Владимира Путина, показале су прошлонедељне анкете. То је тек незнатан пад у односу на пре месец дана, када је политику актуелног председника подржавало 84,1 одсто грађана, како је објавио Сверуски центар за истраживање јавног мњења.
Међутим, још није јасно да ли ће се Владимир Путин, који је на челу Русије од 1999, поново кандидовати за позицију председника.
Како су јуче пренели руски медији, на примедбу једног грађанина током видео-конференције са становницима округа Черемушки да би требало да се кандидује за још један мандат, Путин је рекао да ће размислити о томе.
– У реду. Размислићу. Хвала – кратко је рекао.
Према изборним правилима Русије, поред представника шест највећих политичких партија моћи ће да се пријаве и кандидати који буду сакупили довољан број потписа. Ипак, уколико се Путин не кандидује, највеће шансе би могли да имају управо они који су већ дуго на политичкој сцени.
Осим Путина, према подацима Сверуског центра, у „топ три“ рејтинга поверења у политичаре ушли су и министар одбране Сергеј Шојгу, са 15,7 одсто и лидер Либерално-демократске странке Владимир Жириновски са 13,6 одсто.
РАТ КОЈИ АМЕРИКА НЕ МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ На њима је зубе поломио СССР, а сада и САД
Актуелни министар одбране Русије Сергеј Шојгу, који је раније водио Министарство за ванредне ситуације, истакнута је политичка фигура на руској сцени још од половине деведесетих година прошлог века, а на челу Уједињене руске партије налазио се од 2001. до 2005. године.
Други потенцијални претендент на место председника је лидер Либерално-демократске партије Русије, ултранационалиста и савезник Путина Владимир Жириновски. Иако је један од озбиљнијих наследника Путина, Жириновски је међу гласачима и на врху „антирејтинга“, односно на челу листе политичара са најмање поверења, са 25,9 одсто. Међутим, иако је ниво подршке његовој партији само 11,1 одсто, руски либерали на локалном нивоу имају далеко већу популарност, чак и до 30 одсто.
Из Праведне Русије постоји шанса да се кандидује и једна жена, Олга Епифанова, потпредседница Државне думе. Ипак, како је објављено у фебруару ове године, и даље је 61 одсто грађана изричито против идеје да жена буде председник, а као аргумент наводе да жена никада не би могла да влада чврсто и одлучно као Путин или неки други мушкарац.
Постоји шанса да се на изборима кандидује и Путинов највећи противник Алексеј Наваљни, бивши кандидат за градоначелника Москве, који има већу подршку у градовима. Последњи пут је доспео у жижу јавноси када је ухапшен током прославе Дана Русије, 12. јуна.
Иако је рад премијера Дмитрија Медведева и руске владе прошле недеље имао високих 52,4 одсто, његова кандидатура би била изненађење, због низа афера због којих у Русији не ужива више велико поверење као током периода када се ротирао са Путином на челу државе.
Потенцијални Путинови наследници
Алексеј Наваљни
Путинов критичар
“Путинова ноћна мора”, како су западни медији прозвали највећег противника и критичара Путина, бивши је кандидат за градоначелника Москве. Више пута је хапшен, али, како тврди, због „политичког прогона“.
Олга Епифанова
Жена у трци
Заменица председника руске Думе, потенцијални је кандидат партије „Праведна Русија. Ипак, жена ће тешко добити председничке изборе, јер више од 60 одсто гласача сматра да би мушкарци чвршће водили земљу.
Владимир Жириновски
Руски Шешељ
Председник Либерално-демократске партије Русије, на трећем је месту по популарности са 13,6 одсто подршке. Његова партија далеко је популарнија на локалном нивоу, због чега би могао да изненади на изборима.
Сергеј Шојгу
Војсковођа
