loading...
Издвајамо Србија

Ко увози прехрамбени отпад у Србију, опасан по здравље? Страно смеће, све веће

Помахнитали увозници, затрпавају Србију страном робом, гуше домаће пољопривредне произвођаче, а монополизацијом малопродаје, потрошаче су довели у ситуацију да немају избора него да купе страну робу. Највећи увозници европског прехрамбеног отпада у Србију су истовремено и највећи миљеници и финансијери Вучићевог режима. Њима је дато право да потрују грађане Србије и лагано их убијају увозом канцерогених адитива.

Фирме злогласног режимског тајкуна Миодрага Костића, највећи су увозници меса, адитива и емулгатора на српско тржиште. У „Карнексу“ се све више паштета прави од увозног меса из Европске уније. За фирму „Златиборац“ је надлежнима познато да већ годинама није направила шунку од јунета које се родило на Златибору! Са друге стране, у Србију се увози више од хиљаду тона меса из Аргентине. У питању је месо које нико други на свету не жели да купи, јер су животиње храњене ГМО храном, заклане су, а месо је стајало у замрзивачима на дубоким температурама више од годину дана! Аргентинци лепо кажу, у Србији је могуће продати све. Од ГМО ухрањених свиња из Шпаније, до ГМО соје. Хлеб у Србији се прави од увозних семена жита, у питању су житарице које у САД, узгајају искључиво за сточну исхрану.

Главни играч у тој причи је Викторија група. Мишковићева Делта која је у време владавине Бориса Тадића била највећи уништитељ домаће производње, сада је само патуљак у извозном лобију. Ипак, треба их споменути јер су они излобирали да се униште новобеоградски ИМТ и раковички ИМР, како би они преко својих представништва продавли сељацима стране тракторе и пољопривредне машине.

Тренутно најпокваренији међу увозницима је Петар Матијевић, који хрватске свиње плаћа више од домаћих, а све у циљу да би уништио домаће произвођаче и докраја монополизовао тржиште. У акцију увоза хране препуне канцерогених адитива, главну реч воде господа из фирме НЕЛТ, некада добри пријатељи Александра Вучића, који су му годинама бесплатно давали просторије за његове дневне новине „Правда“

Хрват Ивица Тодорић, под изговором да му је фирма у кризи и да ће отпуштати раднике ако му Србија не помогне, од Вучића је добио зелено светло да се његови увозни контигенти не контролишу. Тако је Тодорић постао највећи илегални увозник забрањеог машински сепарисаног меса, са недозвољено великим присуством калцијума (то значи да у концентрату има више костију него меса).

У продајном ланцу „Идеа“, појавиле су се чак и гентески модификоване лубенице, а инспектор који је то открио суочио се са претњама мафије, и мобингом надређених. Уплашен за своју судбину човек се ућутао и рекао радићу свој посао, ако једног дана Србија више не буде колонија, а сада идем на море. Највећа победа домаћих и страних тајкуна одиграће се тек наредних недеља, када се у Управу за ветерину на посао врати Сања Челебићанин, бивша начелница републичке ветеринарске инспекције. Иначе сви корумпирани начелници који сарађују са увозним лобијем из Управе за ветерину, који су склоњени протеклих годину дана, изузев Сање Челебићанин, остали су у тој Управи.

Нису на функцијма, али примају велике плате и воде управне спорове пред судом да их врате на функције на којима су били. У овом тренутку сви примају плате од 80.000 до 120.000 динара, и како кажу „Уставни суд“ их ускоро враћа на посао. Из таквих изјава се види колико су не стручни, јер немају појма ни да су у питању спорови које њихови адвокати воде пред Управним судовима. Адвокате им плаћају тајкуни. Истовремено, правна служба Министарства пољопривреде којој су достављени сви докази против Плавшића, Челебићанинове, Маринковића, Голубовића, не подноси кривичне пријаве. Када би те пријаве биле поднете, то би био прави потез и ти људи би напокон легално били склоњени са места на којима могу да фаворизују тајкуне и чине им услуге. Јер и када нису на функцијама ти људи се понашају као обавештајни агенти увозног лобија који чекају свој тренутак у Министарству.

Истовремено инспектори који иду по терену, зарађују тек 48 хиљада динара. Међу инспекторима су најстручнији и најпоштенији ветеринари, али такви тајкунима не одговорају, па морају сами да се сналазе за превоз или да из свог џепа плаћају гориво за распале службене аутомобиле који су им додељени…

Све се то ради како би контрола кланица и мешаона била онемогућена. Откошено месо са канцерогним материјалом и МСМ – машински сепариснао месо са костима, који су после дуге борбе забрањени, сада се опет увозе илегално као смрзнуто месо, или их тајкуни сами припремају. То нико не стиже да преконторолише, а када то инспектори и открију, све се заташкава и стижу позиви из врха власти да се уместо кривичних пријава напишу новчане казне. Резултат овога су јефтине али за људску употрену ризичне шунке и саламе, које у продавницама коштају свега 150 динара килограм…

И када су напокон промењени правилници да се не може увозити и производи свашта у области месних прерађевина, држава је донела правилник по коме кафилерије више нису једине које имају право да се баве угинулим животињама! Новим правилником је дозвољено да се мртве животиње могу закопавати. Заправо ако сељак мртву краву закопа негде не њиви, по новом правилнику нико га не може позвати на одговорност због тога.

Овај правилник су, како ствари стоје, излобирали баш они смењени начелници, јер се ови новопостављени нису бавили том тематиком. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић ће у тренутку када овај број Магазина Таблоид буде у продаји, већ сазнати да је иста група сачинила допис председнику Србије, о томе зашто он треба да буде смењен. Вероватно ће и успети да га смене, јер они су до сада променили десет министара, а та дружина је стално „у седлу“! И Драган Гламочић, Вучићев саветник за пољопривреду који има подршку страних амбасада и тајкуна, га је лоше оценио. Он је обећао смењенима да ће се ускоро вратити на своје старе функције, а да ће Недимовићу „видети леђа“.

Ако се таква обећање и обистине, то неће бити први пут, сетимо се како су тајкуни почистили, министра Кнежевића, пакујући му недела са афлатоксином као његове пропусте. Европске унија се такође већ жалила на Недимовића, јер Србија нема систем за прераду отпадних вода. Млекаре, Кланице, нико нема систем за прераду отпадних вода!

Вучићу је из Брсела поручено: „…То што сте одвојили екологију из Министарства пољопривреде, не треба да буде мотив произвођачима да загађују околину“. Такође му је речено да загађивање шума и вода у Србији, поготово Саве и Дунава утиче на повећање општег загађења природе у Европи. Другим речима ђубре се мора склонити…

Администрација ЕУ тражи објашњење и што српски увозни лоби претерује са увозом меса из Аргентине, док Брисел не зна шта ће са вишковима који су раније ишли на руско тржиште.

Поред европских држава које су највећи извозници говедине, свињетине, пилетине у Србију, на наше тржиште месо и месне прерађевине стижу и из Америке, Африке, Аустралије…

Према мишљењу „пријатеља“ са Запада, сви би требало да следе Матијевићев пример и увозе више свињетине у Србију пре свега из Хрватске. То што је Хрватска подигла намете за српско воће и поврће двадесет и два пута, скоро никога у ЕУ не интересује, осим Виктора Орбана, који сматра да Србија нема фер третман и да би нашу земљу требало по хитном поступку примити у ЕУ.

Када је пре неколико година у Србију стигло (дакле није увезено) покварено месо из Бразила, отровано је неколико грађана Србије, али и неколико њихових рођака који су били мађарски држављани, па су тамошње власти заинтересовале како се то догодило. Испоставило се да је то месо увезено у Босну и Херцеговину, а да га је тамошњи дистрибутер продао даље мимо царина и у Србију.

Наравно да Европа неће да увози ово месо, којем се често не зна ни година производње. Код нас, међутим, оно има добру прођу јер је изузетно јефтино, док о његовој старости и квалитету нико ништа не пита. Кад Аргентина жели, рецимо, да се реши таквог меса, они спусте цену и продају га српским увозницима, где се углавном користи за прераду. Месо које стигне из иностранства „освежава“ се адитивима, емулгаторима, фосфатима, што такође представља опасност по здравље.

Ово месо на нашем тржишту бива прерађено у тоне и тоне виршли, кобасица, салама, пљескавица…

Ако је неко и помислио да је спас у куповини домаћег меса, то ове године више није сигуран потез, јер је наша стока хипер вакцинисана и то одлуком, Будимира Плавшића, који већ 11 година, обавља послове начелника у Одељењу за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња у звању вишег саветника.

Када је пре једанаест година Плавшић дошао у Министарство пољопривреде он је добио задатак да искорени свињску кугу, то је иначе посао који се обавља у року од две године, али свињску кугу, Плавшић није искоренио већ једанаест година користи ту „мисију“ за неке друге послове. Наиме, у међувремену је осмислио вакцинисање коза и оваца, док краве и бикове вакцинше истовремено против болести Нодуларног дерматитиса и Плавог језика. Те болести се иначе у нормалним државама искорењују тако што се врши појачано запрашивање инсеката, који су једини преносници ових заразних болести. У Чешкој, Мађарској, Румунији и Пољској се тренутно појавила афричка куга свиња, што је за Плавшића био сигнал да треба да прибави вакцине и против те болести. Он се иначе залаже за неконтролисан увоз вакцина и формирање банке вакцина, тако да увозници са којима сарађује могу да Србији продају све могуће вакцине за болести које су код нас присутне и које нису. Вишак вакцина би се складиштио у тој банци. Када им истекне рок Србија ће плаћати да их извезу и униште у иностранству. Процењује се да су од продаје ветеринарских вакцина Србији Плавшићеви пријатељи зарадили стотине милиона евра протеклих једанаест година…

Плавшић је иначе Гламочићев фаворит. Гламочић га је више пута предлагао Вучићу за новог министра пољопривреде, што указује да он и овај вероватно има проценат од вакцина које се увозе у Србију. Гламочић је водио и кризну групу која без потреба убијала незаражене животиње како би се спречило ширење Нодуларног дерматитиса, док њему и Плавшићу нису објаснили да ту болест преносе инсекти, и да се не преноси са животиње на животињу.

После месец дана престали са тим лудилом. Неко им је коначно рекао: „…На морате клати цело стадо ако је једна животиња била заражена од Нодуларног дерматитиса…“

Стручњаци кажу да се цео програм мера погрешно спроводи у Србији, јер се животиње вакцинишу против плавог језика, после 28 дана следи ревакцина, онда их месец дана касније вакцинишу против Нодуларног дерматитиса, па онда иде и та ревакцина. Сво време се не примењује никаква каренца за продају млека и меса, већ се производи шаљу одмах у продају…

Колико је ситуација озбиљна говори и чињеница да поједине животиње од интензивне вакцинације умиру, краве доживљавају побачаје, а квалитет млека је никада гори.

Велику помоћ у овим глупим мерама Плавшићу и Гламочићу пружају службеници министарства, Тамара Бошковић и Зоран Ивановић који је пре неколико година уништио комплетну базу података сточног фонда Министарства пољопривреде, а са њима у екипи је и Зоран Маринковић бивши начелник граничне ветеринарске инспекције. Маринковић има изузетно добре односе са многим тајкунима јер, док је био начелник, пуштао је да се у Србију увози све и свашта без икакве контроле.

Велики кривац за лошу ситуацију је и Љиљана Ивањац начелница Републичке теренске инспекције, која, уместо да организује систем мера и контроле заштите становништва, са Гламочићем договара како да униште све произвођаче меда који јој не плаћају рекет. Иначе њене и Гламочићеве мере погодују, пре свега, председнику удружења грађана СПОС, Родољубу Живадиновићу, који је ван домета било ког закона, а све их редом крши. Он чак људима наплаћује издавање лиценци за производњу меда, на које ставља печат свог удружења, и тако их доводи у заблуду да је то државна лиценца! Заједно са Љиљом Ивањац и Гламочићем, он планира инспекцијске посете свим конкурентским произвођачима.

Глоса

Храна није и једини српски проблем у Србију се увози свакакав други бофл, а нико га не контролише. Шибице из Русије, чачкалице из Кине, конац из Хрватске, свеске из Америке, чарапе из Индонезије, нанеће нам материјалну штету и осиромашење, а увоз лоше хране скратиће нам животни век.

 

Извор: Мерсиха Хаџић, Таблоид

loading...