На самом почетку кампање за ванредне парламентарне изборе 2014. године, грађани Србије су захваљујући камерама јавног сервиса гледали акцију спашавања људи из снежне олује крај војвођанског места Фекетић.
У време Фекетића био је први потпредседник Владе, потом је пред увек будним камерама режимских гласила и пред очима целе Србије еволуирао у премијера, да би се пре пар месеци на најспектакуларнији могући начин промовисао у председника!
У наставку следи објашњење погонских механизама који су Александра Вучића промовисали у апсолутног, сувереног владара свега и свачега у Србији.
СУПЕРМЕН У ФЕКЕТИЋУ И ПОЧЕТАК ЦЕНЗУРЕ
Велику пажњу јавности привукао је нестанак пародије под називом „Супермен у Фекетићу” која приказује тадашњег првог потпредседника Владе, Александра Вучића како спашава завејано дете, уз додате шаљиве титлове који су алудирали да је све намештена представа за телевизијске камере.
Афера “Фекетић” представља први у низу инцидената које је спровела до тада непозната компанија КВЗ Мусиц.
Од брисања пародије из Фекетића до блокирања снимка преноса предизборног скупа Саше Јанковића, компанија КВЗ је та која се појављује у великом броју случајева аутоматизованог уклањања садржаја са Јутјуба.
ЈАКШИЋ ТВРДИ: Пенс стиже са поруком „МИГОВИ не могу да вас штите као НАТО“
Та фирма је за јавни сервис РТС, вршила услуге управљања дигиталним ауторским правима.
Ипак, у овом случају, уместо да пријављују и траже уклањање заштићених аудио и видео снимака популарних певача, механизам је коришћен да би се уклонила сатирична верзија сада већ чувеног снимка са будућим премијером док води изборну кампању у снегу, уз помоћ преплашеног дечака којег је “спасао” из олује.
Не тако давно, коментари на главним информативним порталима још увек су чинили простор за расправу о темама важним за грађане Србије. Међутим, последњих неколико година овај простор почеле су да освајају армије диригованих политичких активиста, уз помоћ алата који им омогућавају да користе вишеструке идентитете, злоупотребљавају механизме гласања, ометају јавну расправу и креирају лажну слику о јавном мњењу на мрежи.
Ова војна доктрина позната је као “астротурфинг” или, како је неки аутори зову, “обрнута цензура”
Окупирањем онлајн простора за јавну дискусију лавином лажних, фабрикованих коментара ствара се бука, у којој се стварно мишљење јавности губи.
Тако су секције за коментаре на домаћим онлајн порталима, на којима су некада вођене дискусије о значајним друштвеним и политичким питањима, постале бојно поље на коме политички инфо-ратници користе различита оружја не би ли остварили доминацију своје стране.
Према серији открића која су 2014. и 2015. године објављена на интернет порталу Телепромптер.рс, Српска напредна странка (СНС) користила је бар у неком тренутку више врста софтвера који се могу употребити за астротурфинг и за друге облике манипулације јавним мњењем.
СНС ИНТЕРНЕТ ТИМ, који чине људи са знањима о ПР-у, медијском наступу, интернету и друштвеним мрежама.
Неки од њих врше јавне функције, као на пример одборници у Скупштини града Београда или запослени у Служби за сарадњу са медијима Председника Републике. Главно оружје ових људи је софтвер, програми који сваким даном постају све савршенији.
Валтер
Први програм који је процурео у јавност зове се Валтер. Сваки активиста СНС-а је имао обавезу да инсталира овај софтвер на свој уређај (компјутер и/или смартфон) који се тако претвара у бота и контролише преко екстерног сервера. Софтвер је коришћен за давање позитивних или негативних гласова коментарима читалаца сајтова великих медијских кућа као што су Блиц, Б92, Курир и Вечерње новости.
Интернет тим подешава сервер који шаље ИД број коментара, заједно са атрибутом који показује да ли гласање треба да буде позитивно или негативно; софтвер онда локално решава команду, одлази онлајн и гласа на одређени начин. Ови процеси одвијају се без знања корисника уређаја. Како је софтвер могао самостално да извршава команде као што је посета сајтовима, врло је лако могао бити искоришћен за извођење хакерских напада, опет без знања особе која је инсталирала програм.
СкyНет
Почетком 2014. године, интернет тим СНС је користио програм по имену Скајнет, као злогласна вештачка интелигенција из филмског серијала Терминатор.
Постоје две примарне функције које овај програм може да изврши. Пре свега, може да се користи за онлајн праћење активиста СНС-а који коментаришу на медијским сајтовима. Програм је инсталиран локално и има кориснички интерфејс са издвојеним текстовима који ће бити прокоментарисани (програм добија списак ових текстова са удаљеног сервера); активиста би онда требало да иде на одређен текст, постави коментар и копира га у кориснички интерфејс програма. Након тога, програм евидентира да ли је коментар објављен и, уколико јесте, обавештава корисника.
Тврђава
Трећи програм који је користио СНС интернет тим, а који је познат у јавности, зове се Тврђава. За разлику од своја два претходника, Тврђава је веб апликација и не захтева посебну инсталацију. Ова апликација садржи готово исте функције као Скајнет, осим функције за коришћење ботова за ДДоС нападе (пошто није инсталирана локално). Да би користио овај програм, активиста мора да контактира одређени налог на Фејсбуку и затражи приступ; након што добије акредитацију за приступ, исту акредитацију може искористити да приступи порталу www.фортресс.рс. Интерфејс је сличан Скајнету, а функција је скоро идентична.
Новински портали се рангирају по броју бодова који се војнику могу доделити за један коментар, у зависности од политичке афилијације портала.
За коментарисање на провладиним порталима добиће мањи број бодова него за коментаре у “непријатељском” окружењу, где други коментатори имају потенцијално супротне ставове. У случају медија на којима се окупљају симпатизере владајућом партијом, постоји чак и техника ограничавања броја коментара по кориснику, што спречава гомилање “лаких” бодова.Гејмификација ствара атмосферу надметања међу “играчима” и пружа им могућност обарања својих ранијих рекорда.
НАЈБОЉИ БОТОВИ БИВАЈУ ДЕБЕЛО НАГРАЂЕНИ
Награде за играче нису само пука психолошка гратификација, већ представљају успон на ранг листи чиме се стиче бољи статус унутар интернет тима, као и странке. Тако инфо-војнике, уколико буду имали среће, може сачекати посао у неком од јавних предузећа под контролом владајуће партије.
Гласачке машине
Осим постављања коментара, многи информативни портали у Србији омогућавају читаоцима да оцењују коментаре, дајући позитивно или негативно мишљење о њима, обично кроз клик на плус или минус у оквиру одређеног коментара.
Као што смо већ описали, неколико прича које су процуреле у јавност указују да се за манипулацију бројем гласова на коментарима користе различити алати и технике.
Мистериозни нестанци онлајн садржаја
Крајем 2013, текст о привилегијама кћерке Јоргованке Табаковић, гувернерке Народне банке Србије, нестао је са портала новосадског Радија 021. Услед политичког притиска одозго, како је објаснио главни уредник, текст је нетрагом уклоњен.
ХАПШЕЊА И ПРИТВОРИ
После поплава из 2014. године, када је постало јасно да провладини таблоди неће сносити никакве последице за ширење панике и лажно извештавање, полиција је почела да позива поједине кориснике друштвених медија на информативне разговоре. Прећено им је оптужбама за “ширење панике” јер су објављивали гласине о размерама непогоде и последицама неспособности јавних званичника.
Без обзира да ли је конфузија око законске одредбе која третира “изазивање“, а не “ширење панике”, настала намерно или не, показало се да може бити користан алат за право ширење онлајн зебње. Иако су њихови статуси постављани на приватним налозима, а панике није било, међу приведенима су се, између осталих, нашли један 18-годишњи младић, отац двоје деце, професионална шминкерка. Све у свему, у првом таласу било је најмање 15 оваквих случајева на широј територији Београда. У наредним месецима појавили су се извештаји да су претње сличним поступцима изречене и неколицини локалних онлајн и радио новинара из мањих места и градова, све у вези са догађајима око поплава.
На јесен исте године, ЦИНС је објавио сведочења људи који су били задржани у притвору и који су касније терећени за “покушај” изазивања панике.
У годинама које следе, оваква врста “регулисања” не само коментара на медијским порталима и постова на друштвеним медијима, већ читаве јавне сфере, коришћена је у неколико прилика.
У октобру 2016, Лука Максимовић, познатији као Љубиша Прелетачевић Бели, кога је политичка пародија неочекивано увела у Скупштину општине Младеновац, а касније му омогућила и треће место на председничким изборима, позван је на саслушање због јавног протеста око нерешеног питања квалитета пијаће воде.
Још једна згодна врста правног основа за обликовање јавног мњења јесте учитавање претњи у онлајн коментаре, наводно упућене премијеру или другим државним функционерима.
Тачан број оваквих случајева није доступан, али се тренд може пратити кроз повремене сензационалистичке наслове који величају вештину “сајбер полиције” у хватању “хакера”.
Ниједна од тих метода није довела до значајних резултата у формалним судским поступцима, па се очекује да ће се многи овакви случајеви вероватно вући по судовима док се не одустане од кривичног гоњења или док предмети не застаре. Много је интересантнији њихов резултат у прилагођавању представе јавности о томе сме да се каже наглас и где су границе приватног простора у ком се слободно може изразити бес, фрустрација и слично.
Последице – Несигурност и страх
Можемо рећи да је главна последица ових напада раст несигурности и страха, што за резултат има тзв. Ефекат зебње по слободу изражавања на мрежи. Чињеница је да објављивање садржаја који критикује структуре моћи (владе, криминалних група, било којих других центара моћи) може довести до уништавања, блокаде или привременог нестанка сајта што, уз појачан стрес и скуп посао око обнове система, може неповољно утицати на спремност људи да упражњавају своје слободе.
Утицај ефекта зебње на ширу јавност
Овакав ефекат се огледа у томе да се грађани не осећају оснажено и заштићено у дигиталном окружењу, што умањује потенцијалну примену нових технологија. С правом се може очекивати да ће правни поступци које је држава предузела током прошлке године, додатно појачати ефекат зебње у дигиталној заједници.
ЗАКЉУЧАК
Влада није успела да заштити онлајн медије и грађанске новинаре у Србији. Свесни смо да надлежна државна тела имају ограничене техничке и организационе капацитете за ефикаснију реакцију у одређеним ситуацијама. Међутим, права опасност лежи у чињеници да реакције надлежних (тужилаштва, полиције и судства) зависе од случаја до случаја – некада су веома ефикасне, а некада споре и без правог одговора.
Врло споре реакције, или њихово потпуно одсуство, у највећем броју случајева повезане су са сајбер нападима на онлајн медије, истраживачке новинаре и грађанске медије критичне према властима.
Таква пракса обесхрабује поверење грађана и онлајн медијских организација у заштиту државе. Недостатак одговарајућих реакција отвара простор теоријама према којима различите структуре моћи унутар државе немају интерес да се ови случајеви сајбер напада уопште реше.
С друге стране, надлежни органи показали су се веома ефикасним у хапшењу и судским поступцима против корисника друштвених медија и блогера (случај Малагурски, случајеви изазивања панике током поплава).
Сви ови аспекти заједно деградирају не само правну сигурност у овим областима, већ и општи ниво владавине права.
