Група од 30 Срба преживела је масакр у Барселони, а само је једна жена лакше повређена. „Кад је комби почео да гази људе, помислио сам да ће сви умрети“, каже за Информер Станко Лекић, туристички водич из Новог Сада
Гледао смрти у очи
Међутим, група Срба која је у Барселону на дан напада стигла на излет из летовалишта Љорет де Мар, каже да је мислила да ће сигурно погинути и да је невероватно да се све завршило добро.
– Када сам видео комби како улеће у масу, помислио сам да нико од нас неће преживети и да ће нас све у сандуцима вратити у Србију – рекао је за Информер туристички водич из Новог Сада Станко Лекић, који се у тренутку терористичког напада нашао на свега два метра од комбија смрти.
– Наша група летује у Љорет де Мару, а у четвртак ујутру дошли смо у Барселону. Ишли смо у обиласке знаменитости, а мало пре терористичког напада раздвојили смо се јер су људи хтели да једу. Свима сам им препоручио да оду у неки од ресторана на авенији Ла Рамбла, не рачунајући да ишта може да се деси – каже Лекић.
– У први мах сам помислио да ће неком од киоска да истовари робу. Међутим, кад сам видео да великом брзином иде ка маси у којој сам и сам био, схватио сам да нешто није у реду. Нисам ни трепнуо, а кренула је вриска и прштање крви. Хиљаде људи почеле су да падају, а онда сам схватио да се ауто не зауставља и да је на само два метра од мене. Спасао ме је стампедо који је у том тренутку настао и изгурао ме са шеталишта – испричао је туристички водич.
Према његовим речима, настала је општа паника, а полиција се створила готово за минут. Крвави људи су трчали, плакали, тражили најближе, полиција је покушавала да их сабије у околне улице и локале.
– У тренутку сам помислио колико ли је наших страдало и завукао се иза неког ћошка. Узео сам телефон, почео да зовем људе из групе. Неки се нису јављали, па сам у паници позвао агенцију у Новом Саду да их и они зову. Око мене је био општи хаос, али успео сам да се чујем са већим делом групе – прича наш саговорник.
Није смела да изађе из зграде
Он додаје да је једну нашу породицу полиција натерала да уђе у један хотел, одакле су пуштени тек увече око 11 сати. Међутим, највећу трауму доживела је једна мајка из Београда, која је са сином (12) ушла у оближњи институт.
– Из страха није смела да изађе наредних пет-шест сати, иако смо је сви убеђивали да је напољу безбедно. Пристала је да напусти зграду тек кад сам лично дошао по њу – препричава Лекић и наглашава да су остали наши туристи скровиште нашли иза споменика и околних зграда, и да су сви живи и здрави.
– Успут смо мајка и ја одлучили да идемо на Ла Рамблу, а отац је отишао својим путем. Били смо 300 метара од масакра. Кад сам схватио шта се дешава, ухватио сам мајку за руку и почео да трчим са њом. Нисмо знали где идемо, а људи и полиција буквално су вриштали око нас. Уплашио сам се и за оца, али смо се брзо чули телефоном и све је било у реду – каже Скокић.
