„Али данас, то је хрватски Книн и никада више нема повратка на оно што је било, да нам усред Хрватске шире рак који је разарао хрватско национално биће, који није допуштао да хрватски народ буде заиста сам свој на своме
Преносимо његов говор у целости:
„Хрватице и Хрвати, драга хрватска младежи, хрватски војници, драги Книњани онолико колико вас је овдје остало и колико сте се вратили и сви ваши гости који су се окупили данас.
Заиста, на овај дан који можемо прихватити ово што је рекао генерал Чермак, да га можемо назвати даном завршетка хрватског повијесног крижа. Обично судионици повијесних догађаја и нису свјесни далекосежности збивања у којима судјелују. Ово што смо ми данас учинили довевши овај „Влак слободе“ из Загреба главног града свих Хрвата у Книн, краљевски хрватски град, на путу за Сплит у хрватску Далмацију постојбину хрватске државности, ово није ни издалека тек отварање жељезничке пруге, ово није тек ослобађање ових до сада окупираних подручја. Ово је стварање темеља за самосталну и независну суверену Хрватску државу, за будућа стољећа.
Тако дуго док су били у Книну, док је Книн био под окупацијом, тако дуго будућност Хрватске државе није била сигурна, а од „Олује“, од ових наших дана она јесте. Никада више и нитко је неће моћи угрозити. Книн је био, не само пријестолница хрватског краља Звонимира, Книн је био главни град Краљевине Хрватске и онда када нисмо имали више владара и своје народне крви, све до 1522. године док га нису освојили турски османлијски освајачи и док заједно с њима нису дошли и они који су до јучер били у том нашем хрватском Книну.
Али данас, то је хрватски Книн и никада више нема повратка на оно што је било, да нам усред Хрватске шире рак који је разарао хрватско национално биће, који није допуштао да хрватски народ буде заиста сам свој на своме, да Хрватска буде једном способна за самосталан и суверен живот под капом небеском у свјетској заједници суверених народа.
Преостаје на хрватским повјесничарима да данас у слободној и сувереној Хрватској објасне како је то тај Книн постао јазбина четничког антихрватства. Тај Книн који је значи као што рекох био главни град Хрватске до 1522. године, тај Книн у коме је све до успркос томе што су православном пучанству даване које-какве олакшице од турских времена, па аустријских, па мађарских, па се множило, али ипак све до краја првог свјетског рата у Книну је била двострука већина хрватског пучанства.
У вријеме уједињења Хрватске са Србијом у бившу југославенску заједницу у Книну је према попису пучанства из 1910. године било 68% хрватског пучанства, а 32% српског, православног.
А сада, 1991. године било је свега 14% хрватског пучанства ту усред хрватске земље, а 86% српског
Требати це испитати и објаснити и хрватским људима и свијету зашто је то Книн постао четничка јазбина и зашто су, не само напустили Книн, него онда повели са собом и све оно што је било везано за великосрпску идеју, за идеју прикључења ових хрватских крајева или великосрпској Југославији или самој великој Србији.
Не знате можда ви многи млади да је 41. године кад се читава бивша Југославија распала, да су у Книну, кнински одвјетник Нико Лонго Новаковић и поп Момчило Дјујиц саставили попис у име сто српских интелектуалаца и у име сто тисућа Срба и захтијевали, нудили се фашистичкој Италији да фашистичка Италија припоји ову книнску крајину и Далмацију Италији.
Ви не знате и то да су овдје из Книна, када су хрватски комунисти, па и они српски који су били у комунистичком покрету повели антифашистичку борбу, да су ти Книњани које сам споменуо ту у Отрицу, 11. коловоза 41. потписали споразум с Талијанима против независне државе Хрватске, а са фашистичком Италијом за борбу против хрватства.
Према томе, ста је то било повијесно да је Книн био такав ужас антихрватски који их је довео до тога да и 90-те започну борбу против самосталне, демократске Хрватске, али ево који их је довео и до тога да неславно нестану из Книна и из ових крајева као да их никада није ни било.
Али да бисмо то постигли драга хрватска брацо и сестре морали смо ујединити разједињено хрватство, морали смо прикупити сву хрватску памет, а одбацити сву хрватску глупост, морали смо створити своју хрватску војску, своју хрватску оружану силу с којом смо били кадри да их побиједимо и да свијет увјеримо и да му докажемо да смо кадри да своју земљу очувамо и да њоме владамо.
Овдје у Книну стварали су своју српску државу да је уједине с оним босанским Србима и са Србијом и њиховом Југославијом. Овдје у Книну говорили су да имају три српска мора, овдје у Книну спремали су се за дуготрајно ратовање, ковали су своје новце, а онда под снагом хрватске војске, под мудрошћу наших одлука и нашег водства нестало их је за два, три дана.
Као сто рекох, нису имали времена да покупе ни своје прљаве паре, девизе нити гаће
Већ сам данас рекао, да нас је тај потхват „Олује“ и прије тога хрватског љета 95-тог ту у босанском залеђу много коштао, милијарду куна. Рекао сам, међутим да смо заплијенили и заробили њиховог наоружања, ратне технике и свега онога у творницама сто је двоструко вредније.
Али, треба споменути и ово, то ослобођење Книна и средишњих хрватских крајева одавде па до под Загреб, до Диска, 28 километара од Загреба су били.
То смо морали платити и крвљу. У тој операцији изгубили су животе око 200 хрватских људи и висе од тисућу хрватских војника и цивила било је рањено. Према томе, нису само бјежали, покушали су пружати отпор, и њих је погинуло висе него ли три пута наших људи.
Али, то је знак да ћемо знати цијенити то сто смо извојевали и под цијену хрватске крви и ником висе никада нећемо допустити да нам угрози ову насу слободу, ову насу демокрацију, ову насу лијепу Хрватску земљу у којој мора бити мјеста, не само за све хрватске људе овдје, него у којој морају наци своје мјесто и сви они изгнани Хрвати из Хрватске које сам у Госпицу позвао да се враћају.
А, разумије се, од плодних котара па до свих ових крајева које смо ослободили има мјеста за све наше људе и славити це нас народ ту своју слободу и изградити це ту своју Хрватску за коју је пало од Звонимирових времена па до данас премного хрватских људи, за коју је препатило премного хрватских синова и у тамницама и Венеције и Беца и Песте и Београда.
И из све те хрватске повијести знали смо извуци поуке да бисмо дошли ево до овог данашњег дана слободе који је заиста крај на хрватски криж, јер оно сто нам је преостало Вуковар, хрватски симбол, источна Славонија и Барања, то је на истоку Хрватске земље, Хрватска земља је сада јача, не само јача, него потпуно учвршћена са ослобођеним Книном и овим средишњим хрватским крајевима.
И тај преостатак ослободит ћемо ако бог да уз помоћ међународне заједнице на миран начин без жртава, а ако то неће бити могуће онда са својом силом.
А, вас драга хрватска брацо и сестре позивам да сада прионемо на то да тај Книн оживи заиста, да га населимо, напуцимо и не само Книн, него и Бенковац, и Обровац, и сва мјеста до Плитвичких језера и до Сиска, читаву Хрватску морамо оживјети, читаву Хрватску морамо почети изграђивати да она буде земља на коју се може поносити сваки Хрват, као сто то већ данас може, али и земља богатства и среће свих хрватских људи.
Нека је вјечна слава свим оним хрватским јунацима и витезовима који су дали своје животе за то да би данас хрватски барјак могао бити на Звонимировој тврђави, да би Хрватска могла имати сигурну будућност. И нека нам вјечно живи једина нам Хрватска“.
Извор: Telegraf.rs/Index.hr
