Талибани контролишу места попут провинције Хелманд у Авганистану, где америчке и британске трупе бију своје најтеже битке, стремећи ка томе да успоставе мир, али дешава се да та борба крене погрешним током.
Више од 15 година, оснаживање жена у овим пределима је један од главних стубова западних снага у Авганистану. Ипак, у Хелманду, оне живе невидљиво, имовина су своје породице, а веома мали број њих се усуди да се образује или да захтева неку правду.
Како напредовање у области оснаживања жена полако иде на боље, па се проширило и у Хелманду, тако је процес јурења мира склизнуо уназад. Два најбитнија града у Хелманду, Лашкар Гах и Герешк, спадају у мали број места у покрајини која нису под контролом талибана.
У међувремену Трампова администрација још није дефинисала стратегију за Авганистан. Очекује се да ће САД одобрити распоређивање око 4000 додатних трупа у Авганистану, што би био први талас од почетка повлачење 2011. године. Али администрација је раздражљива. И сам председник се гласно запитао: „Зашто смо тамо били 17 година?“
АМЕРИЧКИ ГРАЂАНИ ТРАМПУ: Не треба нам рат са Русијом, исуши британску мочвару!
У Хелманду авганистанске снаге на линији фронта очајнички вапе за подршком.
– Чак и да се убију сви тинејџери, следећа генерација ће се придружити талибанима. Побуна је некада била углавном посао, али сада се ту ради и о освети – рекао је Џабар Караман, бивши председнички изасланик из Хелманда.
Сукоби у Авганистану представљају најдужи амерички рат, али и онај рат који САД не могу да добију, пише Гардијан. А нигде то није више очигледно него у Хелманду.
Марџах, где је 2010. било на хиљаде америчких, британских и авганистанских војника је чврсто под контролом побуњеника. У Муси Кали, талибани воде истинску владу, а у Лашкар Гаху, довољно су близу да могу да испале ракету у гувернерову кућу.
Продужене борбе великих размера су ретке, већ уместо њих рат преставља споре нападе герилаца и спорадичне оружане сукобе. „Домаће бомбе“, талибански омиљени избор оружја, настављају да се шире муњевито.
Неколико главних градова у провинцијама остаје у државним рукама само због подршке САД.
– Непријатељ је пред вратима. А талибани не само да добијају битке, већ и срца и умове људи – рекао је Хаџи Баз Гул, први вођа групе која је устала против талибана 20120. године у Марџаху и наглашава да су западне снаге оставиле своје авганистанске савезнике у веома тешком положају.
– Имамо око 2000 талибанских средњих школа у Хелмадну и Влада је веома слаба. Након дугих борби за Марџах, америчке трупе су се рано повукле, остављајући плате само за трећину својих људи. Остали нису могли да раде у својим селима након повратка талибана, па су или напустили регион или су се придружили милитантима – каже Гул.
Извор: Blic.rs