Свет

РАТ КОЈИ АМЕРИКА НЕ МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ На њима је зубе поломио СССР, а сада и САД

loading...

Талибани контролишу места попут провинције Хелманд у Авганистану, где америчке и британске трупе бију своје најтеже битке, стремећи ка томе да успоставе мир, али дешава се да та борба крене погрешним током.

 

На гробљу на самом крају места Лашкар Гах у провинцији Хелманд, локални полицијски комадант је копао гроб за своју сестру. Она се звала Салима, али њено име током сахране није изговорено. Према руралним обичајима у Авганистану, жене не присуствују сахрањивању, већ се око десетак мушкараца окупи да ода поштовање, али мало ко уопште и познаје покојницу. Салима је већину свог времена, као и већина жена, провела у својој кући након пубертета. Њена породица је рекла како је случајно саму себе упуцала када је пронашла сакривени калашњиков у кући док је чистила. Ова прича је у провинцијском главном граду наишла на сумњу. Салима је умрла десет дана пре договореног брака, али нико није постављао никаква питања о њеној смрти. Салима је живела невидљиво, а сахранили су је странци.

Више од 15 година, оснаживање жена у овим пределима је један од главних стубова западних снага у Авганистану. Ипак, у Хелманду, оне живе невидљиво, имовина су своје породице, а веома мали број њих се усуди да се образује или да захтева неку правду.

Како напредовање у области оснаживања жена полако иде на боље, па се проширило и у Хелманду, тако је процес јурења мира склизнуо уназад. Два најбитнија града у Хелманду, Лашкар Гах и Герешк, спадају у мали број места у покрајини која нису под контролом талибана.

У међувремену Трампова администрација још није дефинисала стратегију за Авганистан. Очекује се да ће САД одобрити распоређивање око 4000 додатних трупа у Авганистану, што би био први талас од почетка повлачење 2011. године. Али администрација је раздражљива. И сам председник се гласно запитао: “Зашто смо тамо били 17 година?”

АМЕРИЧКИ ГРАЂАНИ ТРАМПУ: Не треба нам рат са Русијом, исуши британску мочвару!

У Хелманду авганистанске снаге на линији фронта очајнички вапе за подршком.

– Чак и да се убију сви тинејџери, следећа генерација ће се придружити талибанима. Побуна је некада била углавном посао, али сада се ту ради и о освети – рекао је Џабар Караман, бивши председнички изасланик из Хелманда.

Сукоби у Авганистану представљају најдужи амерички рат, али и онај рат који САД не могу да добију, пише Гардијан. А нигде то није више очигледно него у Хелманду.

Марџах, где је 2010. било на хиљаде америчких, британских и авганистанских војника је чврсто под контролом побуњеника. У Муси Кали, талибани воде истинску владу, а у Лашкар Гаху, довољно су близу да могу да испале ракету у гувернерову кућу.

Продужене борбе великих размера су ретке, већ уместо њих рат преставља споре нападе герилаца и спорадичне оружане сукобе. “Домаће бомбе”, талибански омиљени избор оружја, настављају да се шире муњевито.

Неколико главних градова у провинцијама остаје у државним рукама само због подршке САД.

– Непријатељ је пред вратима. А талибани не само да добијају битке, већ и срца и умове људи – рекао је Хаџи Баз Гул, први вођа групе која је устала против талибана 20120. године у Марџаху и наглашава да су западне снаге оставиле своје авганистанске савезнике у веома тешком положају.

– Имамо око 2000 талибанских средњих школа у Хелмадну и Влада је веома слаба. Након дугих борби за Марџах, америчке трупе су се рано повукле, остављајући плате само за трећину својих људи. Остали нису могли да раде у својим селима након повратка талибана, па су или напустили регион или су се придружили милитантима – каже Гул.

 

Извор: Blic.rs

Loading...
loading...
loading...