Русија

РУСИЈА ИМА САМО ТРИ САВЕЗНИКА – АРМИЈУ, ФЛОТУ И СРБЕ: Москва не сме да остави Београд на цедилу! (Видео)

Раније се тврдило да Русија има само два савезника – армију и флоту. Међутим, није тако, њима се мора додати и српски народ. Управо је то она безусловна љубав коју ништа не може да поколеба и која ће истрајати пред свим изазовима. Управо је то онај историјски феномен који Русија ни у ком случају нема право да игнорише и који мора да заштити.

 

Loading...

Ако је судити према изјавама западних званичника, политичара и медија, онда су сви руски обавештајци недавно прешли на Балкан. Колико је у стварности изражено руско присуство на Балкану и да ли Русија има конкретне интересе у региону за ЕАДаилy говоре српски и руски експерти.

Бесомучна кампања

Медијска кампања против Москве почела је током последњих избора у Црној Гори крајем 2016. године, када су црногорске власти – којима су се први пут, после дугих година, фотеље прилично заљуљале у контексту приступања земље НАТО пакту и када је пронађен “руски траг” у наводном покушају државног удара.

АЛЕКСАНДАР ДОРИН ИЗАЗВАО НА ДУЕЛ КЛИНТОНА ЗБОГ СРЕБРЕНИЦЕ: Може да поведе и БИСЕРКО И КАНДИЋ!

Ни амерички потпредседник Мајк Пенс није заборавио да помене “руку Кремља” у августу ове године током самита Јадранске повеље у Подгорици. Он је оптужио Русију да је покушала да “подели регион”, “да подрије интеграционе процесе” и “помоћу силе уведе нове границе”.

Зато не чуди што је недавно председник Србије Александар Вучић поменуо учешће “страног фактора” у шпијунском скандалу између Србије и Македоније, да би га разјарени новинари првом приликом упитали да ли је у све умешана Русија? Српски председник је дао негативан одговор.

За то време бивши високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич у интервјуу аустријским медијима изјавио је да је прецењен утицај руског фактора на Балкану. Он сматра да Србија само “флертује са Русијом”, али да сигурно корача у ЕУ. И наставио да тврди како председнику РФ Владимиру Путину “није стало до Балкана”, већ да га регион интересује искључиво у контексту терања ината Бриселу.

Доктор политичких наука и сарадник Института за европске студије из Београда Стеван Гајић каже да у речима аустријског политичара нема ничег изненађујућег.

Он је за ЕАДаилy напоменуо да док је Волфганг Петрич био високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину, он је водио изразито антисрпску политику која се састојала у преносу овлашћења и државних права Републике Српске у корист Муслиманско-хрватске федерације (сада Федерације Босне и Херцеговине).

– Важно је истаћи да је он Аустријанац који има словенско порекло. Зашто је то важно? Зато што је управо Аустрија та земља која је имала аспирације на БиХ и зато што је аустро-угарска окупација била прва искра у пожару Првог светског рата. Током америчке доминације у свету и после потписивања Дејтонског споразума 1995. године, глобалисти су Аустријанцима, као традиционалним окупаторима БиХ, наменили улогу високих представника. И данас се тамо један такав налази на дужности, а то је Валентин Инцко – прецизира Стеван Гајић.

Балкан је увек важан

Што се тиче спољне политике Русије, овај експерт сматра, да је Балкан из објективних разлога за њу изузетно важан, обзиром да је то једини регион у свету са кога се Русија може кретати на југ, пошто овде живе православни словенски народи, у првом реду Срби, истиче он.

– То је велики потенцијал којег се Европљани плаше. Зато српски народ последњих 30 година пати, а у суштини и много дуже. Ово питање датира још од „Велике игре” која је вођена између Велике Британије и Руске Империје у XИX веку – објашњава српски политиколог.

– Мислим да је Русија заинтересована за Балкан, али у овом моменту, судећи по неким догађајима, она нема јасно изграђену стратегију за овај регион – истиче он.

Овај експерт је и раније у разговору за ЕАДаилy истицао да је у последњих пар деценија Русија учинила неколико кардиналних грешака.

– То је повлачење њене војске са Косова 2003. године, и крајње ћутање (ако не и нешто више) у причи око отцепљења Црне Горе од Србије. То је била геополитичка катастрофа, пре свега, за Србију која је изгубила излазак на море, као и за Русију, уласком Црне Горе у НАТО – поновио је овај експерт и додао да је то био изразито непријатељски гест Запада према Москви.

Гајић оцењује да је глобални проблем руске политике у свету то што Русија у сарадњи са другим државама увек гради односе са властима, а не са друштвеном заједницом.

– Српско друштво је највише проруски оријентисано у свету. И то сви знају у Европи и читавом свету, а не само у православном или руском свету. У Србији је русофилство, ма колико то парадоксално звучало, много јаче него у бившим републикама СССР – истиче овај политиколог.

Он сматра да због тога Русија има предност без преседана.

– Русија још увек није пронашла механизме деловања посебно када је реч о “мекој” и “тврдој” сили. Она се не сналази у тој игри јер стално комуницира са влашћу, а не са друштвом, што локални властодршци умеју добро да искористе, Зато Русија са свом својом огромном силом бива наивна и у суштини понижена у комуникацији са локалним властодршцима – истиче Гајић.

Гајић сматра да је добар пример за то управо вечити шеф Црне Горе Мило Ђукановић који је годинама уживао подршку Русије по свим могућим питањима да би на крају учинио оно “што је нама на Балкану било очигледно од самог почетка – ушао је у НАТО, а антисрпска политика је на крају довела до антируске активности, исто онако како је прозападна политика у Украјини брзо постала антируска – рекао је Гајић.

Није све изугубљено

Русија није уочила ове геополитичке паралеле које су балканским народима биле потпуно очигледне и зато је много тога пропустила, истиче Стеван Гајић.

– То нипошто не значи да је све изгубљено. Русија још увек поседује најмоћнији ресурс, централни народ на Балкану – Србе. Своје страдање у условима сталних претњи од момента распада Југославије, он је платио због добрих односа са Русијом у Првом и у Другом светском рату, као и у ратовима 90-тих. Наши непријатељи су више од нас свесни постојања веза – православља, словенства и језичке блискости – истиче Гајић.

Српски политиколог сматра да Русија има макар половину од оне рационалности коју поседују западне државе, она би искористила овај ресурс и подржала обједињавање српског народа у региону.

Изјаву Волфганга Петрича прокоментарисао је и руски експерт за Балкан и сарадник Института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгардт.

А ЈЕЛ БОНДСТИЛ У ИНТЕРЕСУ? ЏОНСОН: Давање имунитета центру у Нишу не би било у најбољем интересу људи у Србији

Он сматра да Петричева изјава “једноставно говори о неком новом погоршању и аспирацијама ЕУ према Србији. Притом, истиче овај експерт, још увек нико није спреман да Србију прими у пуноправно чланство ЕУ.

– Ако се ствар посматра на основу реалног преговарачког процеса, а не на основу декларација, онда је јасно да Србија нема неку осетну европску перспективу. На основу расположивих информација нико са сигурношћу не може да каже да ће, на пример, 2019., 2020. или 2022. године Србија постати пуноправни члан ЕУ – сматра Енгелгардт.

Испада да европски функционери и политичари немају обавезе пред Београдом, али зато “могу да решавају судбину Србије”, истиче он.

 

– Они могу да одређују са ким Србија треба да развија односе, а са ким не треба – рекао је Енгелгардт дописнику ЕАДаилy.

Овај експерт сматра да Русија мора да води доследнију политику у региону.

– Ударце које она добија поред осталог и од тог истог Петрича, у огромној мери су изазвани тиме што Русију доживљавају као добар џак за ударање. Обзиром да нема осмишљену политику у региону, она не брани своје интересе и зато је без ризика могу газити и блатити – истиче Георгиј Енгелгарт.

Ресурс који нико нема

Као пример он наводи Црну Гору у којој су влада Мила Ђукановића и његови западни партнери последњих година “решили масу својих проблема” – одвели земљу у НАТО и угушили унутрашњу опозицију.

Све се то одигравало у значајној мери за руски новац, имајући у виду улогу средстава из Русије у црногорској привреди, укључујући и туристички сектор, напомиње експерт.

– Сви су видели како се интереси Русије могу кршити и газити, а да се при том не плати било каква цена. Сматрам да би се Москва морала много озбиљније односити према својим интересима, инвестицијама и присуству у региону” – истиче Енгелгардт.

Његова колегиница, балканолог Ања Филимонова у анализи места и улоге Русије на Балкану још је категоричнија.

Она сматра да је, ван сваке сумње, Балкан зона геостратешких, политичких, економских и националних интереса Русије.

Ања Филимонова, исто као и њен колега Стеван Гајић истиче да Русија на Балкану поседује најјединственији ресурс који се може убројити у безусловне савезнике.

– Раније се тврдило да Русија има само два савезника – армију и флоту. Међутим, није тако, њима се мора додати и српски народ. Управо је то она безусловна љубав коју ништа не може да поколеба и која ће истрајати пред свим изазовима. Управо је то онај историјски феномен који Русија ни у ком случају нема право да игнорише и који мора да заштити – сматра Ања Филимонова.

Филимонова је такође истакла да је Србија, као кључна карика балканског региона, остала последња тачка преко које Русије може да уђе на територију Европе.

– Ми више немамо таквих тачака. Остаје да се разговара једино о Блиском Истоку, али ако говоримо о Европи, онда више нигде и никада неће бити таквих народа и региона. Зато је несумњиво да Русија мора, на основу свог природног права, да буде присутна на Балкану и да подржава српски народ – истакла је Ања Филимонова.

Русија може, али је питање да ли ће се се озбиљно умешати

Шеф пројекта Сербска.ру Александар Кравченко не сумња да Русија може утицати на процесе на Балкану. Међутим, њега брине друго питање: да ли је Москви потребно да се меша у компликоване регионалне прилике и какву корист из тога може да извуче.
– Мислим да се Русија неће озбиљно мешати у ове процесе, зато што је то веома опасно, а најважније је што Москва неће добити никакве посебне дивиденде ако заустави или убрза процесе који се тамо одигравају. Процеси имају објективни карактер и не могу се зауставити – претпоставља Кравченко.
Овај експерт сматра да би потенцијални напори могли да имају оправдање једино у случају да дође до глобалних промена у свету – на пример, уколико би дошло до распада ЕУ.
– Вероватно би тада Русија могла да одигра своју улогу – закључује Кравченко.

 

Извор: EA Daily

 

Бонус видео:

Loading...
loading...
loading...