СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА страним платним списковима! ЕВО КАКО ЈЕ ЗАПАД ПЛАЋАО СРПСКЕ ПОЛИТИЧАРЕ!

Преко ове мреже на стотине личности политичког живота су “купљене” уцењене и заврбоване. Енглески репортер и уредник за међународне односе телевизијске станице „Скај Њуз“ Тим Маршал у својој књизи „Игра сенки – Петооктобарска смена власти у Србији“ пише да су Америка, Британија и Немачка потрошиле више од 60 милиона долара на финансирање српске опозиције и рушење режима Милошевића.

По искажу Тим Маршала у сеоској кафани у Лакташима, у Републици Српској, одржан је 4. октобра састанак британских обавештајаца, службеника ЦИА и представника ВОЈ-а, а Британци су као телохранитеље водили и екипу специјалаца САС. На том последњем састанку требало је донети коначне одлуке о ономе шта ће се дешавати следећег дана. Људи из војне обавештајне службе су јасно рекли: „Чак и ако Милошевић позове војску да изађе на улице, Врх.“

Ове тврдње износи и Америчка агенција за међународни развој, која је објавила да је 2000. око 25 милиона долара Америка уплатила за рушење Милошевића, а неколико стотина хиљада је дато директно „Отпору“За рушење бившег председника СРЈ и лидера СПС Слободана Милошевића, Америка је дала преко 25 милиона долара, док су заједно САД, Велика Британија и Немачка у ту сврху издвојиле преко 60 милиона „зелених новчаница“.

У план рушења Милошевића били су укључени специјалци ЦИА, САС и многи други обавештајци.Рушење Милошевића дуго је планирано, а у Бриселу је било предлагано чак и убиство председника СРЈ. Тврди да је Америка дала огромне суме новца за рушење Слободана Милошевића, па је тако, према његовим речима, само 2000. године у Србију ушло преко 25 милиона долара.

Лакташи су пословно и политичко место деловања Милорада Додика који је био председник владе РС,а сада је председник РС што значи да је био до детаља упознат око полтичког преврата у Србии и да је и он као и Мило Ђукановић део западне обавештајне мреже.

Реално цена рушења Слободана Милошевића као Председника СРЈ поред сумњивих избора 24 септембра кошта више од 100 милиона долара.Тај новац подељен је лидерима ДОС-а, организацији “Отпор” синдикалним организацијама ,утицајним НВО али и једном броју људи у врху власти Слободана Милошевића , пре свега оних из СПС на важним функцијама и институција ,али и једном броју припадника тајних служби пре свега РДБ као и КОС-а и некима из генералштаба ВЈ.Процена је да је новац подељен на око 50-так адреса.

Колико коштају власти у Србији након октобра 2000 године?

Након пада с власти Слободана Милошевића креће се у другу фазу “куповине“ политичара на власти у Србији .пре свега оних у структурама владе Србје, владиних агенција и наричито за послове приватизације компанија попут “Сартрида” и ДИН, и ДИВ (Дуванске индустије Ниш и Дуванске индустирије Врање) и свих наредних приватизација које је обавила влада Србије до 2012 године.

Највеће куповине и подмићивања са страним партнерима имале су структуре Г 17 плус, ДС и ДСС. Процена је да је на десетине милијарди евра донација и помоћи Запада према Србији нестало или је пребачено на тајне рачуне “оф шор компанија”. Ко је те паре пребацивао, узео и ко има рачуне остаје мистерија.

Процена је да је највише мешатарских послова у Србији са страним партнерима обацила мрежа око Млађена Динкића, Божидара Ђелића, проф Мирољуба Лабуса ,министара Бубала, Влаховића и осталих. Постоје индиције да су “опране” или нестале значајне паре у вези куповне великог возног парка МУП-а преко стране фирме ”Пежо” и медијских писања око уградње појединих одговорних у МУП-у и влади Србије до 2004 године.

Новац може да се “пере” и преко купвине или продаје оружија и војне опреме кроз компаније које функционишу преко СДПР. Коруптивни послови у врховима власти пре свега у влади Србије као и у владама других држава у Европи нису непознаница, али се поставља питање заташканости таквих радњи.

Постоје индиције да је било извесних финансиске “алхемије” и приликом градње коридора Е-10 од 2004 све до данас. Продаја НИС-.а Руским партнерима имала је своју “провизију” као и у случају “Мобтела” Норвешкој Компании “Теленор”. Велики је број страних саветника и консултаната који су у статусу “економских убица” који диктирају најниже цене куповине стратешких компанија у Србији .Ако је политичка олигархија која је дошла на власт 2000 године била “поткупљена” и уцењена, и то је утицало на расподају ресурса у Србији, онда остаје сумња да се то ради и од 2012 године до данас нешто обазриво али да је извесно да траје..

Улазак дестине страних фирми у Србију са обезбеђењих по 10000 евра по радно месту од новца пореских обвезника и из буџета Србије отвара питање могућих коруптивних послова и умешаности државних структура у прерасподелу дела уложеног новца.Новац може преко страних компанија и да се “пере” и да се приказује преко “трећих лица” који се приказују као инвеститори.

Чудно је да је “маг” финансија у Србији Млађен Динкић везан у послове Арапских емирата али и да је и у УО руске приватне банке “Збербанка”, као што је својевремно био поводом продаје Мобтела повезан са руском “Вексим банком”.Динкић има значајн утицај и данас у банкарском сектору у Србије, и код великих инвестиција попут “Београд на води”. Ту нешто није реагуларно. Премијер Вучић који је својевремено обећавао затворску одору Динкићу ,сада му се одају поверујучи послови за државу и владу Србије и аболиран је свих оптужби око Кипарских пара или корупције око Штедионице.

Битни људи ДС и Г17 плус из периода владе др Зорана Ђинђића и касније су у структурама моћи СНС.Битне информације око Кипарских пара имала је Борка Вучић, али је она под сумњивим околностима страдала у саобрачајној несерећи. Интерсантно је да владе СПС-СНС нису истражиле нестанак милијарди евра и долара добијених од страних донација од 2000 године или Кипарских пара изнетих у време власти Слободана Милошевића. Новац је изношен џаковима преко Аеродом Сурчин и “поштари” су били поверљиви људи РДБ и Слободана Милошевића.

Све у свему људи на власти се претварају да су “чисти” док се не докаже супротно, а све се ради да се то не докаже јер су и страни интереси мешани. Сведоци смо пада или затворских казни министара у Грчкој и другим државама ЕУ због коруптивних радњи и узимања провизија за куповину оружија, подморница или других трансакција.Србија функционише као да је све “мед и млеко”. Све ће то бити док млеко не загори односно док не “прекипи”