Идеја за коришћење микрочипова за праћење финансијске ситуације оних који примају социјалну помоћ је први пут предложена од стране једног политичара у Финској.
Крајем прошлог месеца је објављено да је компанија из Висконсина по имену Три Сквер Маркет планирала да хируршки угради микрочипове испод коже својих запослених из практичних разлога. Директор Три Сквер Маркета Тод Вестби је изјавио за КСТП да су микрочипови „следећа велика ствар која ће се сигурно десити и ми желимо да будемо део тога.“
Вестби објашњава да ће микрочип моћи да обавља разне ствари, од омогућавања људима да купују храну у соби за паузу једноставним скенирањем уз помоћ сопствене руке до коришћења у виду електронског кључа за отварање врата и приступ компјутерима.
Микрочипови функционишу помоћу технологије идентификације радио фреквенцијом (РФИД), која се такође користи за плаћање путем иПхоне или Андроид уређаја.
„Предвиђамо да ће коришћење РФИД технологије бити покретач свега, од куповине у нашем маркету у соби за паузу, отварања врата, коришћења копирница, логовања на компјутере у канцеларији, откључавања телефона, дељења визит карти, чувања медицинских/здравствених информација, као и коришћења у виду исплате на другим РФИД терминала,“ рекао је директор Три Сквер Маркета у својој изјави. „На крају ће ова технологија бити стандардизована, омогућавајући људима да је користе уместо пасоша, за јавни превоз, приликом куповине,итд.“
Док Тод Вестби можда јесте ентузијастичан поводом коришћења микрочип технологије у свакодневном животу, хиљаде или чак милиони други су без сумње забринути. Идеја о имплементацији микрочипа испод коже који ће чувати податке о вашем здрављу и финансијама звучи као нешто из чувене књиге Џорџа Орвела 1984.
Чак иако чипови не буду имали ГПС систем и буде немогуће лоцирати оне који их имају усађене испод коже, целокупни концепт је ипак забрињавајућ. Американци су условљени да прихвате индивидуалну слободу, а микрочиповани импланти их приморавају да прихвате управо супротно од тога.
Ноел Чезли, повремена професорка социологије на Универзитету у Висконсину у Милвокију верује да коришћење микрочипова ће постајати све чешће у не тако далекој будућности. „Десиће се свима,“ објашњава она, „али не ове године, а ни следеће. Можда не мојој генерацији, али сигурно генерацији моје деце.“
Заправо, идеја за коришћење микрочипова за праћење финансијске ситуације оних који примају социјалну помоћ је већ предложена од стране једног политичара у Финској. По објави Спутник Њуз-а, члан финске конзервативне партије Фин парти је недавно предложио да се онима који примају социјалну помоћ угради микрочип као одговор на вести да су неки од прималаца наставили да примају помоћ након што су напустили државу да се боре за Исламску Државу.
Паси Маенрата, политичар који је то предложио, је расправљао путем своје Фејсбук странице да они који желе да примају социјалну помоћ из Келе „морају приложити тачне податке о својој локацији уз помоћ личног кода који ће очитавати сателит.“ Маенрата је такође напоменуо да би било могуће уградити микрочипове испод коже свих оних који путују ван земље „који на пример примају медицинску социјалну помоћ од Келе,“ познате још и као Институције за социјално осигурање.
Међутим, без обзира на то колико су намере добре, ту има још много питања на која се мора одговорити пре него што људи широм света почну да прихватају коришћење хируршки уграђених микрочипова. Да ли се они икада могу искључити или уклонити? Ко ће тачно имати приступ нашој локацији уколико микрочип буде имао ГПС технологију? Уколико микрочипови буду садржали личне информације које се тичу здравственог стања и финансија, да ли ће бити могуће хаковати те информације и можда их продати?
Уколико људи озбиљно схватају своје право на приватност, онда би ова питања морала бити одговорена пре него што се напредује са микрочип технологијом.
Извор: Wебтрибуне.рс
