Ратна зона у Украјини између осталог је и место одакле се регрутују српски добровољци за тајну специјалну јединицу која ратује у Сирији на страни Башара ал Асада.
Реч је о одреду руске приватне војне агенције „Вагнер“, а у ком су и бивши припадници ЈСО, објавили су поједини руски медији.
Срби и ветерани совјетске армије нису једини плаћеници у Сирији. Највише је Авганистанаца у Фатмијум бригади. Има их око 8.000, а плаћа их Иран који подржава Асада.
Иран наводно плаћа и шиитске милиције које из Ирака долазе у Сирију. Ратни извештачи наводе да је рецепт за сваку акцију најамника осим Вагнера прост: Руси дају оружје, а Иран новац. Ако нема договора, нема ни акције.
Руски журнал Фонтанка најдаље је стигао у истраживању које полази из Мољкина, 25 километара од Краснодара. Реч је о бази 10. самосталне специјалне бригаде ГРУ (војне обавештајне службе, в. п. 51532).
Ту су уз полигон смештени 85, 95, 104, и 551 батаљон за специјалну обуку, медицинска чета и командне јединице 10. бригаде. Истраживање је указало да нико не иде даље, па ни у Сирију, пре пре него што потврди или изучи занат у Мољкину.
Батаљон с тешким пешадијским наоружањем, ПВО оруђима, лаком артиљеријом и оклопним возилима приватне компаније Вагнер не постоји на списку војних јединица или предузећа и удружења.
Ипак, извори „Фонтанке“ наводе да је Вагнер формиран од остатака Славјанског корпуса, готово уништеног у Сирији крајем 2013. Тим корпусом командовао је човек с позивним именом Вагнер.
Војна компанија с његовим именом у пролеће 2014. појавила се на Криму, затим код Доњецка, а крајем 2015. вратила се у Сирију. Опет на челу с Вагнером.
Наводи се да је то резервни попуковник Дмитриј Уткин (46), до оставке 2013. командант 700. одреда спецназа ГРУ у Печори (Псковска област). Потом је радио у компанији Морган секјурити груп (МСГ), специјализованој за обезбеђење бродова у морима којима харају пирати.
Судбина Вагнера изазива недоумице. По неким информацијама погинуо је у јануару 2016. под Доњецком, а по другим је жив и налази се у Сирији или у Мољкину.
За српске припаднике од Вагнера можда је далеко важнији био командант за обуку с позивним именом Чуб или Чупа. Руски извори наводе да је реч о Сергеју Чупову (51), питомцу академије у Алма Ати, резервном мајору десантно-јуришне бригаде и ветерану из Авганистана и Чеченије.
Наводно је погинуо под Дамаском, а сахрањен је Балашихи, селу у Подмосковљу с датумом смрти 8. фебруар 2016. Кажу и да је Чупов у мају 2014. с Вагнером и групом ветерана инструктора одлетео из Москве у Ростов, а одатле на салаш Весели, поред ког је образована прва база за обуку, касније пресељена у Мољкино.
Фонтанка је тврдила да је командир српског вода Вагнера човек с позивним именом Вук, односно држављанин БиХ Д. С. (37) настањен у московском предграђу Химки. Поједини извори наводе да је учествовао у рату на Косову, у саставу црвених беретки чији је командант тада био Милорад Улемек Легија.
Саговорници Фонтанке кажу да су Срби код Д. С. долазили још 2014. у Украјину. Немогуће је проверити и тврдње да су у пролеће 2015. у српски вод стигла и четворица познаника Д. С. који су напустили француску Легију странаца да би се придружили Вагнеру.
– Бавим се грађевином у Химкију. Никакве Вагнере и Бетовене не знам.
У Краснодару сам заиста био, последњи пут у пролеће 2015. и радио сам на градилишту. Ако вам је потребно реновирање стана, плочице, паркет, зовите ме – одговорио је Д. С.
Међутим, предочено му је да редакција поседује фотографију на којој је у лето 2014. снимљен с борцима који су по њиховим изворима припадници Вагнера.
На то је Д. С. испричао да је заиста ратовао као добровољац под Луганском.
Али само три дана, пошто је био контузован. За људе који су са њим на фотографији рекао је да их је замолио да се послужи мобилним телефоном, а и попили су по три пива.
Новинар Фонтанке није био спреман да му поверује, пошто тврди да поседује документована сведочења да је Д. С. посећивао базу ГРУ у Мољкину најкасније у јануару 2016, као и да је у октобру 2015. виђен у авиону на седишту поред Сергеја Чупова.
Извор: Fontanka.ru
