Србија

Зашто Србија не може као Мађарска – да забрани продају земље странцима?

Стручњаци упозоравају да странцима није ни потребан закон који ће им дозволити куповину наше земље, пошто им је то већ омогућио Закон о приватизацији. Куповином наших пољопривредних предузећа, већ се у рукама странаца нашло између 18.000 и 20.000 хектара обрадивог земљишта, пише Спутњик.

 

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како се и очекивало, Скупштина Србије ће ванредно заседати 24. августа, како би у последњи час стигла да усвоји измене и допуне закона о пољопривредном земљишту. Већ је познато да 1. септембра истиче рок до кога Србија мора да у закон преточи обавезу из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) ЕУ којом омогућава продају земљишта држављанима Уније.

Учестале критике домаће јавности зашто се то ради у последњи час и без јавне расправе о тако важном питању, замениле су опаске о предложеним решењима када је коначно предлог закона 16. августа ушао у скупштинску процедуру.

Пре свега је замерено да измене закона, урађене у намери да се држављанима ЕУ колико је год могуће отежа куповина нашег пољопривредног земљишта, не спречавају стране компаније, фирме и остала правна лица. Односе се, кажу критичари, само на физичка лица.

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ ЗБОГ СРПСКОГ ФИЛМА: Истина о уништавању Срба на Косову изашла на видело!

У одговору на питање зашто је то тако, председник скупштинског Одбора за пољопривреду, који је из редова владајуће Српске напредне странке, Маријан Ристичевић, каже да технички није изводљиво да законом буду обухваћена правна лица.

– Цео закон се односи на прецизирање ССП-а, а у ССП-у нема никаквог говора о правним лицима. ССП је акт који је потврдила Народна скупштина, и сада се бавимо законом који прецизира његово спровођење, односно обавезе које смо преузели према држављанима ЕУ – објаснио је Ристичевић.

– Када Немац овде оснује фирму, то је српска фирма. Ако је српска фирма постала власник српске земље, не значи да је Немац власник, него фирма коју је основао Немац – каже он и додаје, исто као када неко од наших држављана оснује фирму на Девичанским острвима, или Кипру, Швајцарској. То је тамошња, а не српска фирма.

На подсећање да је Мађарска чак и Устав променила да би забранила продају земље странцима, а ону коју је у међувремену продала – откупљивала, Ристичевић каже да је то урадила тек када је била пуноправна чланица ЕУ и када јој је позиција била знатно јача него што је то када сте земља-кандидат.

МАРИЋА ПИТАЛИ ЗАШТО ПРОМОВИШЕ ПРОСТИТУТКЕ И БРАНИ СТАРЛЕТЕ: Његов одговор ће вас ШОКИРАТИ!

Он закључује да је ССП и замишљен тако да би се земља која је купљена за мале паре продала 50 пута скупље од почетне. Ко то странцу, држављанину ЕУ који је платежно способан, може да понуди 50.000 хектара, пита Ристичевић и додаје – само тајкуни који су и учествовали у приватизацији.

Зато је Србија и била једина земља која је 2007. парафирала, а 2008. потписала ССП, тако да с продајом земље држављанима ЕУ почне вецћ четири године по његовом ступању на снагу. Да појединци што пре дођу у ситуацију да зараде на препродаји земље, без обзира на то да ли ће Србија у међувремену постати чланица Уније. Остале државе су то учиниле тек по уласку у ЕУ, и то са мораторијумом на продају земље који је углавном износио 10-12 година.

 

Извор: rs.sputniknews.com