ЦИА је коначно признала да је званична прича о атенату на Џона Кенедија потпуна измишљотина, у запањујућем признању на њиховој интернет станици.
На хиљаде докумената везаних за атентат је објављено прошле седмице од стране америчке Националне архиве, и они показују да је ЦИА од самог почетка била забринута да Ли Харви Освалд није прави убица.
Конкретно, кључни званичници ЦИА-е су били забринути средином 1970-их година да ова агенција, ФБИ, Тајна служба и комисија Беле куће коју је предведио Ерл Ворен, никада нису испратили важне трагове о Освалдовом контакту са страним агентима, укључујући дипломате и шпијуне за комунистичке владе Кубе и Совјетског Савеза, који су могли бити упознати са његовим плановима да убије Кенедија, па чак га и подстакли на ту заверу.
Документи ЦИА-е такође пружају изванредне спекулације о ланцу догађаја крајем 1963. године, који објашњавају Освалдове мотиве за убиство Кенедија, који никада раније нису са сигурношћу установљени – како се он можда разбеснео након што је прочитао детаљан чланак у локалним новинама у Њу Орлеансу у септембру, који сугерише да би његов херој Кастро могао бити мета атентата од стране Кенедијеве администрације. Према тој теорији, Освалд, који је имао обуку са пушкама у Маринцима, је потом кренуо да се освети у име Кастра – да убије Кенедија пре него што овај амерички председник успе да убије кубанског лидера.
Ако би се то показало као тачно, то би поставило страшно питање за ЦИА-у: Да ли је могуће да је атентат на Џона Кенедија, директно или индиректно, био контра ударац заверама ове шпијунске агенције да убије Кастра? На крају би се признало да је ЦИА у више наврата покушавала да убије Кастра, понекад у дослуху са мафијом, током Кенедијевог председавања.
Објављен је 441 документ који је био потпуно тајан, заједно са 3.369 других докумената која су објављени у редигованом облику. Још од објављивања прошле недеље, чини се да истраживачи нису идентификовали ни један документ који би могао бити означен као сензационалан или на било који значајан начин мења историју атентанта.
Многи документи, који су јавности доступни само на интернету, представљају дупликате докумената који су објављени неколико година раније. Остали документи су потпуно нечитљиви или се односе на кодирана имена и псеудониме ЦИА-е и ФБИ-а за које ће чак и искусним истраживачима требати више месеци да их дешифрују. Неколико докумената је написано на страним језицима.
Ипак, недавно објављени документи могу пружити интригантан увид у оно шта следи. Национална архива мора до октобра да објави последњу серију од око 3.100 документа о атентату Џона Кенедија која никада раније нису виђена, под претпоставком да председник Доналд Трамп не блокира тај потез. У сладу са Законом о збирци евиденције о атентату на Кенедија, председник је једини који има овлашћење да спречи објављивање.
Ни један од докумената објављених прошле недеље не подрива закључак Воренове комисије да је Освалд убио Кенедија хицима са свог места на шестом спрату складишта књижаре тексашке школе у Даласу – закључак који су подржале форензичке анализе 21. века – и не постоје кредибилни докази о другом нападачу.
Међутим, нова документа оживљавају питање зашто ЦИА, која је била толико скептична по питању многих других налаза комисије до 1970-их година, никада није признала те сумње каснијим владним истражитељима – или јавности. Докуменит који су објављени пре неколико деценија показују да су званичници ЦИА-е и ФБИ-а у више наврата преварили – и често лагали – Вореновом врховном суду и његовој комисији, вероватно да би сакрили доказе о томе како су агенције вршиле надзор над Освалдом пре убиства председника. Чини се и да је ЦИА била одлучна да спречи комисију да налети на доказе који би могли открити завере ове агенције о атентату против Кастра и других страних лидера.
2013.године, историчар из ЦИА-е је закључио да је ова шпијунска агенција спровела “бенигно прикривање“ током истраге Воренове комисије 1963. и 1964. године, у нади да ће комисију фокусирати на “оно за шта је Агенција веровала да је “најбоља истина“ – да је Ли Харви Освалд, из још неутврђених мотива, деловао сам у убиству Џона Кенедија.“
Али шта ако је “најбоља истина“ била погрешна? Према документима који су објављени прошле недеље, ЦИА је била узнемирена средином 1970-их година што нико није правилно испратио трагове о посебно мистериозном поглављу Освалдовог живота – шестодневни, самофинансирани пут у Мексико Сити крајем септембра 1963. године, два месеца пре атентата. Разлог за ово путовање никада није утврђен са сигурношћу, иако је он рекао својој жени, Марини, да је ишао тамо да би добио визу која би му омогућила да пребегне у Кубу, као што је једном покушао да пребегне у Совјетски Савез.
ЦИА је одавно признала да је њихова станица у Мекско Ситију надгледала Освалда током тог путовања, и да се он тамо састао са кубанским и совјетским дипломатама и шпијунима.
Документи објављени прошле недеље такође показују да ЦИА и друге агенције нису следиле трагове да је Освалд, који је јавно заступао Кастрову револуцију чак и док је служио у Маринцима, био у контакту са кубанским дипломатама годинама пре путованај у Мексико – можда још од 1959. године, када је био распоређен у војну базу у Јужној Калифорнији.
Меморандум на 27 страна, у ком се не наводи његов аутор, један је од најзанимљивијих докумената прошлонедељне серије коју је објавила Национална архива. Означен као “ТАЈНО“ и са печатом “Забрањена репродукција“ на свакој страници, овај меморандум из 1975.године наводи неколико важних трагова о Освалду који су остали неистражени месецема и годинама након Кенедијеве смрти.
То је исти меморандум ЦИА-е који је пружио детаљну теорију о ланцу догађаја који су довели Освалда до тога да убије Кенедија – како је Освалд, који је живео у свом родном граду Њу Орлеансу, можда био инспирисан да убије председника ако је, како се чинило вероватним, прочитао чланак у локалним новинама у понедељак 9. септембра, у којем се наводи да је Кастро био мета за убиство од стране САД-а.
Овај меморандум ЦИА-е сугерише да ако је Освалд, који је познат као “страствени читалац“ Тимес-Пицаyуне, видео овај чланак, то му је можда усадило у главу идеју да убије Кенедија у знак одмазде на претњу коју су САД представљале за Кастра – идеја која би му била на памети док је био на путовању у Мексику тог месеца.
Одмах после атентата, станица ЦИА-е у Мексико Ситију је упозорила је седиште ЦИА-е да би АП чланак могао садржати витални траг о Освалдовим мотивима за убиство Кенедија – и чак о могућој умешаности Кубанаца.
Раније објављени интерни документи из Воренове комисије показују да је један од најагресивнијих адвоката ове комисије веровато да су Кастрове примедбе на АП – и могућност да је Освалд прочитао чланак – можда били од велико значаја у објашњавању Освалдових мотива.
Међутим, интерни документи показују да се више чланова особља одлучило против икаквог упућивања на АП чланак у коначном извештају комисије, због страха да не нахране теорије завере о могућој кубанској вези са Кенедијевом смрти. Не одражава се добро на ЦИА-у и комисију то да, пола века након пуцњаве у Даласу, недавно објављени документи указују на то да би бар неке од тих теорија завере могле бити истините.
Извор: Wебтрибуне.рс
БОНУС ВИДЕО
