Издвајамо Србија

МИЛАН ЋУЛИБРК: Немогуће је да просечна плата достигне 450 евра, Вучићу дати Нобелову награду ако успе

Уредник недељника НИН Милан Ћулибрк изјавио је у Дану уживо Н1 да је кључни проблем српске економије то што паралелно са смањењем плата и пензија, јавни новац и даље арче велика државна предузећа. Сматра да је немогуће да просечна плата до краја године достигне 450 евра када ће привредни раст бити око два одсто.

Ћулибрк је подсетио да велика државна предузећа, попут РТБ-а Бор или Петрохемије и даље “арче” јавни новац и бележе губитке који износе више стотина милиона евра, односно “поједу” све што се уштедело смањењем пензија и плата у јавном сектору.

Loading...

У јавности се спекулише о повећању плата у јавном сектору и помињу се различити проценти – од 10 одсто колико је затражио сектор безбедности до 17 одсто што је жеља просветара. Ћулибрк истиче да се стално прича о будућности, а да мало ко гледа садашњост – а садашњост каже да је просечна исплаћена плата у првих шест месеци ове године већа тек за седам евра у односу на прво полугодиште 2016.

Председник Србије је, подсећа Ћулибрк, обећао да ће просечна плата до краја године достићи 450 евра, а у првих шест месеци просечна зарада износи 381 евро. То значи да зараде треба до краја године да порасту за чак 18 одсто уз привредни раст који ће износити негде око два одсто, истиче Ћулибрк, оцењујући да ко то уради, а да буде одрживо, заслужује Нобелову награду.

Ћулибрк смара и да у овом треутку не би уопште требало повећавати плате у јавном сектору, већ да би вишак у буџету требало да се искористи за смањење оптерећења приватног сектора.

“Ослободите приватни сектор, дајте му ваздуха да запосле нове људе. Када они почну да плаћају порезе, дајте онда повећање плата у јавном сектору. Дајте онима који стварају. Овако ћемо паре брзо потрошити, угушити приватни сектор и следеће године опет имати проблема”, поручује уредник НИН-а.

Повећање неће довести до раста БДП-а, већ раста увоза

На констатацију да у Влади оцењују да би повећање зарада довело до раста потрошње, а самим тим и раста БДП-а, Ћулибрк каже да се у пракси дешава супротно, па уместо привредног раста долази до раста увоза.

“Домаћих производа квалиетних нема довољно. Добар део ће отићи на куповину увозних производа. Повећаћемо дефицит, што се десило ове године”, упозорава он.

Ћулибрк је реаговао и на процену Александра Вучића да ће услед нижег раста ове године, привредни раст 2018. године бити већи и можда достићи четири одсто.

“Ове године ако направимо минус од пет одсто, следеће може бити раст од седам, али ништа нисмо урадили. То је чисто замајавање. Причамо о расту од два одсто, а Румунија има шест”, истиче саговорник Н1 и оцењује да је највећа одговорност на лошој економској политици, а не да се све правда ледом у јануару и фебруару и сунцем у јулу и августу. “Треба и да буде обрнуто? Је л’ би нам тада било боље”, пита се он.

Када је реч о пензијама, Ћулибрк подсећа да стално слушамо како ће оне бити веће него икада пре, а реалност је да су пензије од 2010. године у сталном паду, и да су се у претходних осам година реално смањиле за чак 25 одсто.

“Говорио сам и 2008. када је било одлука владе Мирка Цветковића донела одлуку о повећању пензија за 10 одсто, да ће се та одлука сломити на пензионерима. Пензија је тада била 230 евра, дошли смо на 189 евра. Не може се из ничега створити нешто”, истакао је он.

Каже и да је ПИО Фонд проточни бојлер и да уместо да људи који данас раде уплаћују новац у фонд да би се та средства обртала за дане када они оду у пензију, тај новац се користи да се данашњим пензионерима исплате пензије. ПИО фонд је почетком 2000-их, према његовом мишљењу, требало капитализовати приходима од приватизације, али то није учињено и то је, како каже, велика грешка.

Гост Дана уживо био је и Михајло Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије који је рекао да пензионери тренутно немају јасну слику о најављеном повећању.

“Имате ситуацију у којем неко нешто најави да ће бити, некакву социјалну помоћ од 6.000, а премијерка онда каже да то морају да погледају са ММФ-ом. Наша права адреса очигледно је ММФ. Шта раде људи у Министарству финансија, ако неко одговорно не може да каже који су трендови, пуњење буџета и ПИО фонда”, запитао се Радовић.

Каже и да је закон о “отимању пензија” неуставно “стављање руке у џеп” и да је терет кризе требало да поднесу сви, а не само пензионери и запослени у јавном сектору.

Председник синдиката пензионера упозорио је и на тежак живот старих особа у Србији, да око 600.000 пензионера има месечна примања од 8.000 до 18.000 динара.

“Волео бих да неко преживи са тим парама! Цене скачу, ко узме комуналије и погледа – за исту потрошњу плаћамо 20 одсто више у односу на претходне године”, истакао је он.

Синдикат пензионера, како каже, жели да прича са свима како би се стање поправило – и са позицијом и са опозицијом. “И то је оно за шта сам се ја обавезао, свима смо послали честитке и тражили да нас приме, не би ли се понашали као партнери, а не као поданици”, поручио је Радовић.

Изнео је и оштре критике на рачун Уставног суда што се већ 19 месеци не оглашава о инцијативи коју је Синдикат поднео, а којм се тражи оцена уставности закона којим је регулисано смањење пензија.

“Нека одговори било шта, нека нас одбију. Због процедуре чекамо Стразубр, не изјашњавају се 19. месец”, навео је он.

Радовић тврди и да је направљан дугорочни концепт уништавања ПИО фонда, смањења пензија и свођења свих пензија на исти ниво, без обзира колико је ко уплаћивао у фонд.

ВИДЕО:

 

Извор: Н1

БОНУС ВИДЕО

Loading...
loading...
loading...