Јуче су рођене три нове државе, Вејшнорија, Весбарија и Лубенија. Живеће само шест дана, и представљају три измишљене земље против којих ће се Русија и Белорусија „борити“ у масивним војним вежбама, а представљају имитацију делова Литваније, Летоније и Пољске, чланице НАТО на руским и белоруским границама.
Франуска министарка одбране назвала је „Запад 2017“ „стратегијом застрашивања“. Њена немачка колегиница рекла је да се ради о „демонстрације руских могућности и снаге“ и обећала да Пољска и Балтик могу да рачунају на Немачку. НАТО у исто време тврди да Русија лаже о броју трупа и да не дозвољава присуство већем броју западних посматрача.
Русија сваке године одржава велике војне вежбе , ротирајући тачке на компасу. Последњи „Запад“ одржан је 2013. године, а пре тога 2009.
Међутим, сада је тренутак опште несигурности у НАТО, након иницијалне млаке подршке америчког председника Доналда Трампа алијанси и члану 5. (напад на једног је напад на све).
У међувремену Русија завија на Запад најјаче још од врмена СССР-а. Односи су пали на ниске гране након што је Конгрес, супротно жељама Европе, увео нове санкције Русији у јулу.
И баш ове недеље Турска, једна од највећих НАТО армија, потписала је уговор са Русијом о куповини ракетних система С-400, што се нашироко тумачи као ударац на стабилност НАТО, пише портал „Кварц“.
Зашто Русија одржава „Запад 2017“?
Иако су источноевропски званичници уплашени од сценарија какав се догодио на Криму јер им „Запад“ изгледа као пробни тест, било би погрешно узимати војну вежбу превише озбиљно, тврди експерт Марк Галеоти са Института за међународне односе у Прагу. Како тврди, „Запад“ није још једна изненадна војна вежба Русије, већ регуларно најављена као и да сви војници морају да тренирају како би остали у доброј кондицији.
Међути, он тврди и да се ради о „масивној психолошкој ратној операцији“, која слижи као упозорење чланицама ЕУ попут Шведске и Финске, које никада нису приступиле НАТО али то разматрају. Претња, каже Галеоти, је „Ако приступите НАТО пакту, имаћете сценарио са Крима у вашем дворишту“.
Има ли НАТО разлога за страх?
– Званичници имају довољно разлога да буду забринути – рекао је Густав Гризел политички званичник Европског савета за спољну политику у Берлину.
Како тврди, одмах након вежби Кавказ 2008. године уследио је рат Русије и Грузије, док су након велики маневри 2014. године на украјинској граници одржани док се водио рат у Донбасу.
Како реаговати на „Запад“ је питање фино балансиране стратегије. Уколико би се Европљани подсмевали вежби, док су на истоку Европе забринути, то би ишло на руку Русији, јер би указало на разједињеност. С друге стране, и превелика забринутост иде Москви на руку, тврди Галеоти, јер претвара велике, али не масивне, војне вежбе у већу претњу него што заправо јесу.
Дојче веле: НАТО је мало нервозан, зна шта је било 2013.
И поред свих руских покушаја смиривања, чланице НАТО веома су забринуте због руско-белоруске војних вежби „Запад-2017“, а пре свега је реч о источноевропским чланицама Алијансе које страхују да би Русија могла да их нападне, наводи „Дојче веле“.
Стручњак немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) за безбедносна питања и бивши официр генералштаба Родерих Кизеветер, у интервјуу за радио „Дојчландфунк“ објаснио је да се наведене бројке, од 13.000 трупа, односе само на војнике у Белорусији. Казао је да то „само део многих других вежби“ којих је истовремено било између Црног мора и полуострва Кола.
ДW наводи да се у источним НАТО-земљама шири страх. Шеф пољске националне службе за безбедност Павел Солох за приватни радио „Зет“ изјавио је да је вежба демонстрација „способности руске државе за велике ратне акције“ као и да је „степен мобилизације заиста импресиван“.
Наводи се да генерал Латер додуше не верује да је притом реч о симулацији напада на Пољску или Балтик. Ипак, он сматра да је узнемиреност Балтика „нормална“, као и да би Русија могла да уради „нешто слично“ ономе што је урадила у Грузији, на Криму или на истоку Украјине. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, за руску новинску агенцију Риа новости изјавио је да маневри не представљају „непосредну опасност за неког савезника“, али и додао да би Москва требало кроз транспарентност „да отклони напетости и спречи неспоразуме“.
Али управо то Русија не жели – у томе се слажу готово сви западни политичари задужени за безбедносна питања. Политичар ЦДУ Кизеветер сматра да је стратегија Русије та да се „перманентно ствара несигурност и шаље сигнал недовољне урачунљивости“, како би се НАТО државе узнемиравале. Уз то, председник Путин управо у време немачке предизборне кампање жели да унесе раздор медју источним чланицама НАТО које се осећају угрожено и немачког друштва, „које више не зна шта значи када прети једна високонаоружана земља“.
ДW наводи да је, медјутим, то колико је слаба корист од НАТО-чланства и присуства пар америчких ловачких авиона, показало пре годину дана истраживање америчког труста мозгова РАНД. Оно указује да је Ахилова пета у одбрани Балтика такозвана „пукотина Сувалки“, о којој је „Блиц“ већ писао.
АМЕРИЧКИ АВИОН СЕ СРУШИО У НЕВАДИ – СВИ ЋУТЕ: О мистериозном паду круже три теорије!
Уколико Русија нападне Балтик, показује студија, потребно је само да заузме тај узак коридор измедју Пољске и Литванија који се на истоку наслања на Белорусију, а на западу на руску ексклаву Калињинград. Тиме би се спречило НАТО снабдевање на северу.
Студија на којој су радили бивши главни командант НАТО Весли Кларк и бивши командант Егон Рамс, долази до закључка да пешадија НАТО „не би била у стању да се повуче – на лицу места би била уништена“.
Остала би једино могућност поновног освајање Балтика, али то би завршило „катастрофално“. За становнике Балтика то нису нимало охрабрујући закључци, подвлачи DW
Извор: Quartz / Dojče vele / Blic.rs
