loading...
Свет Србија

ТРН У ОКУ БРИСЕЛА: Ево шта заиста кочи преговоре Србије и ЕУ

Руско-српски Хуманитарни центар у Нишу (Фото: Јутјуб)

Отварање поглавље 31, које се односи на спољну политику и безбедност, могло би да буде убрзано, уколико би власти у Србији направиле било какав отклон у односима са Русијом. Блиска сарадња са званичном Москвом без сумње је трн у оку Бриселу, а нарочито бившим чланицама СССР-а, којима сметају српско-руске војне вежбе.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће у октобру кренути озбиљнији разговори везани за отварање поглавља 31 у преговорима са ЕУ. Он је навео да ће у Београд доћи делегација Европске службе за спољну политику, коју ће предводити висока представница за ЕУ Федерика Могерини.

Ипак, познаваоци прилика за „Блиц“ наводе да отварање поглавља које се односи на спољну политику и безбедност још није у плану и да се у скорије време то неће догодити.

– Земље ЕУ нису усвојиле ни извештај о скринингу. Када се то догоди, Србија треба да изради преговарачку позицију и тек након тога се иде на отварање. Међутим, у овом тренутку поглавље 31 није у распореду, а неће бити ни у скорије време – наводи наш саговорник.

За државе које су већ ушле у Унију, отварање овог поглавља био је лак посао, нарочито због тога што претходно не морају да буду испуњена никаква мерила, већ се то чини током преговора, све до формалног уласка у ЕУ. Представници Србије који комуницирају са Бриселом наводе да би били веома изненађени уколико би у овом тренутку ЕУ Београду поставила услове за отварање поглавља 31.

И заиста, мало је вероватно, да ће европски званичници Србији поставити мерила када је у питању поглавље о спољној политици и безбедности. Ипак, наши саговорници наводе да се исто тако Бриселу не допада блиска сарадња са званичном Москвом, нарочито када су на снази санкције које су државе ЕУ увеле Русији.

Појединим европским земљама такође смета што Србија одржава војне вежбе са Русима, а познато је да се оштро противе давању имунитета Руском центру у Нишу.

– Уколико би Србија направила било какав отклон од Москве, то би било протумачено као знак добре воље и показало би каква је стратешка орјентација Србије. Ипак, уколико се то не догоди, Србији остаје да моли бога да се односи ЕУ и Русије среде што пре, како би та тема била избачена са дневног реда – наводи добро обавештен саговорник.

На ову тему недавно су се оглашавали и поједини министри спољних послова држава ЕУ. Шеф литванске дипломатије недавно је навео да су питања која се односе на поглавље 31 важна за процену стратешке орјентације државе.

– Од Србије не тражи да напусти своје традиционално блиске односе са Русијом. Међутим, имајући у виду аспирације Србије за чланство у ЕУ и руску агресију у нашем суседству, неке акције и изјаве Србије, попут извођења војних вежби са Русијом, шаљу двосмислене поруке државама чланицама ЕУ – рекао је недавно Линас Линкевичијус, министар спољних послова Литваније.

Бројна питања која се односе на спољну политику и безбедност Србија је већ ускладила са ЕУ. У војним мисијама Уније учествује активније него неке државе чланице, ради на усвајању европске стратегије које се односе на безбедност, закон за борбу против тероризма…

Са друге стране, због добрих односа са Пекингом, Београд није осудио кршење људских права у Кини, али би то могло да прође без последица, да није тоталног размимоилажења када је реч о односу према Русији.

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, наводи да међу чланицама ЕУ не постоји потпуна сагласност када је реч о Русији и подсећа да је недавно један немачки званичник упозорио да је потребна релаксација односа са званичном Москвом.

– И поред тога у овом тренутку не треба очекивати заокрет. Уколико би међутим до тога дошло, за Србију би то било велико олакшање. Београд је у ракораку између ЕУ и Русије и трпи притиске са обе стране. Ипак, постоје гестови добре воље који би били јасан сигнал стратешке опредељености Србије према европским интеграцијама – каже Јоксимовићева.

 

Извор: Tanjug

 

 

loading...