Од првог дана формирања нове владе Зорана Заева у Македонији је постало јасно да однос између те земље и НAТО пакта иде само у једном смеру – формализирати савез. Наводно је на путу до остварења тог циља македонска влада спремна жртвовати много тога, чак и име земље.
У овом случају говоримо о дугогодишњој борби Скопља да одбрани право да међународна заједница земљу призна под њезиним уставним именом ”Република Македонија”, које, као што знамо, оспорава суседна Грчка, која подсећа како је то име грчке историјске покрајине.
Међутим, недавно је министар спољних послова Македоније Никола Димитров, одговарајући на питање под којим именом би се земља могла придружити НAТО пакту, рекао ”како би у складу с привременим споразумом Скопље било спремно прихватити позив за чланство под радним именом с којим је примљена у Уједињене нације”.
Зашто је улазак у НAТО тако важан за Македонију, да је актуална влада спремна чак и на уступке по питању имена?
Македонски новинар и накладник Миленко Неделковски подсећа како земља већ има привремени назив под којим је наведена у УН-у и другим међународним организацијама, ”Бивша Југославенска Република Македонија”.
”Македонија и македонски народ нису спремни на било какве уступке због уласка у НAТО. У то можете бити безбедни. Но, садашња влада, која је изабрана нелегитимним путем и напорима америчког амбасадора у Македонији, Џеса Бајлија, спремна је не само на уступке, него дати и све продати нашим суседима. Не само име, него и историју, цркве, језик и територије”, рекао је Неделковски.
Према његовим речима, када кажемо реч ”Македонија”, треба разјаснити што имамо у виду. Владу Македоније или земљу и њезине људе.
”Aко мислите на Македонију као земљу и њен народ, Македонцима се то никако не би свиђело”, рекао је Неделковски.
У одговору на питање хоће ли Македонија ући НAТО и може ли за то добити безбедна јамства, Неделковски је категоричан:
”НAТО Македонији не може јамчити ништа. Чланство у НAТО пакту је само начин да нас у потпуности окупирају, а окупирана држава не може бити стабилна. Ми смо и сада под окупацијом, а тада ћемо то постати и службено. Ми ћемо бити под чизмом НAТО пакта, као што смо много пута у историјаи били под чизмом странца, када су овђе били Нјемци, бугарски фашисти, а прије њих Османско Царство”, рекао је Неделковски.
С чињеницом да је македонска влада за чланство у НAТО пакту заиста спремна на разне уступке, међу којима и одбацивање назива ”Република Македонија”, слажу се многи македонски стручњаци.
С друге стране, директор Центра за геостратешке студије из Београда, Драган Трифковић, подсећа како спор због назива с Грчком траје дуги низ година.
”Јасно је да Грчка неће промијенити свој став, а македонска влада сада тражи модел којим ће решити проблем. Македонија је, као бивша република федерације земаља, стекла државност након распада Југославије. Треба прецизније одредити порекло појма ”Бивше Југославенске Републике Македоније”, као и појам Вардарске Македоније, територија који је додијељен Србији након потписивања мировног споразума у Букурешту с којим је окончан Други балкански рат”, рекао је Драган Трифковић.
Према његовим речима, Македонија жели ући у НAТО ”како би избегла колапс”.
”Од самог почетка је Македонија, као и друге државе које су настале након распада Југославије, под директном су контролом спољних сила”, објаснио је Трифковић.
”Сада се већ отворено говори о суверенитету земље који не постоји, те да су у Скопљу присиљени проводити политику коју намеће Запад. С друге стране, постоје они који верују да би ово подручје без надзора Вашингтона и Брисела брзо било подељено од стране суседних земаља које имају територијалне претензије према Македонији”, рекао је стручњак.
Драган Трифковић је скренуо позорност на очиту чињеницу да НAТО жели убрзати улазак неколико земаља у организацију.
Према речима стручњака, иако је изгледало да се НAТО развија и шири, та организација заправо пролази кроз озбиљну кризу.
”Нејасно је која је његова функција у данашњим промијењеним условима у подручју безбедности, што се неколико пута виђело када није био у стању јамчити безбедност земаља чланица. Осим тога, озбиљно су се промијенили односи унутар саме организације. На пример, Турска, амерички савезник и чланица НAТО пакта, објавила је координате тајних америчких база у Сирији”, подсетио је Трифковић.
Према његовим речима, Македонија није посебно потребна НAТО пакту, као ни Црна Гора, али је Западу важна да се спречи могуће ширење руског утицаја. Стога Македонија неће моћи решити своје проблеме уз помоћ НAТО-а. Само ће се уклопити у шири контекст проблема с којима се тренутно суочава северноатлантски савез”, рекао је.
”Што се тиче албанског фактора у Македонији, он је изравно повезан са Западом и служи његовим интересима на Балкану. Међутим, ”снага” албанског фактора искључиво зависи о подршци Вашингтона. Можда би требало посетити на пример Сирије, где видимо да када Сједињене Aмеричке Државе не могу остварити своје планове, остављају своје бивше савезнике да се сами брину о себи”, рекао је Трифковић.
Према његовим речима, приступање Македоније НAТО пакту може бити привремено рјешење, али ће судбина НAТО-а, Европске уније и Балкана овисити о променама које се одвијају на глобалном нивоу.
Др. Срђан Перишић, стручњак за међународне односе, сматра да је данас главни задатак НAТО пакта контрола над целим подручем Европе.
”Овај савез се наставља кретати у смеру који данас главна сврха његовог постојања, то је потпуно искључење Русије из Европе. Његова је сврха спречити економски, енергетску, политичку, културну и војну присутност Русије у било којем делу Европе. Након Украјине 2014. године, Балкан је одмах означен као следећи приоритет”, рекао је стручњак.
НAТО, посебице Сједињене Aмеричке Државе, Велика Британија и Француска, користе сва средства како би се спречила било каква могућност да Македонија води независну политику. У ту су се сврху западне обавештајне агенције користиле и албанским групама с Косова, као у терористичком нападу у Куманову у свибњу 2015. Дестабилизација Македоније седиректно спроводила из америчке базе на Космету. Касније су бивше македонске власти биле жртва мешавине ”Обојене револуције” и постизборних макинација.
Власт је на крају додијељена Зорану Заеву, а албански фактор је ту одиграо кључну улогу. Aлбанци ће као награду добити статус једног од кључних народа у држави и готово властити територијални ентитет у Македонији.
Као што је наведено од стране Срђана Перишића, Македонија је подељена, а присутност НAТО пакта у тој земљи је важна због затварања енергетских токова Русији уз ријеку Вардар.
”НAТО није заинтересиран за оно што се догађа с Македонцима или како живе. Важна је само контрола над територијем земље. Чланство Македоније у НAТО-у ће истодобно значити велики притисак на Србију, тако да се и она придружи савезу”, рекао је стручњак.
Перишић је сугерирао да би, због противљења Грчке, македонски премијер Зоран Заев врло лако могао прихватити нови назив државе.
”Дакле, све се чини да Македонија у НAТО уђе у најкраћем могућем року”, закључио је Перишић.
Историчар Марко Пејовић сматра неоправданим то гледати као на одлуку Скопља, као што је случај и у другим балканским пријестолницама.
”Власти у Македонији, али не само, под америчком су контролом, тако да се важне одлуке доносе изван државних институција. Улога тих институција је само саопштење тих одлука. Овде не постоји независна политика и не може је ни бити”, рекао је Пејовић.
”Македонија је сателитска држава, препуна унутарњих подела које постоје само због доминације спољних сила”, рекао је.
”Улазак Македоније у НAТО је само једно од питања америчке агенде, последице тога ће бити резултат провођења америчке воље у земљи. Воља народа, демократија на Балкану, политички дијалог и политика се своде на фразе чија значења нема смисла ни анализирати. Њима нико озбиљан не верује”, закључио је Марко Пејовић.
Извор: logicno.com
БОНУС ВИДЕО:
https://www.youtube.com/watch?v=peRqASz_fA4
