Руска милитаризација Арктика драматично се убрзала од 2014. године.
Москва је наручила нову флоту ледоломаца, поново отворила војне базе из совјетске ере и по Арктику разместила радарски систем за рано упозоравање на ракете.
Русија тренутно обнавља аеродроме као што су Рогачијово на Новој Земљи, затим аеродроме Тикси, Воркута, Аликел и Анадир. Почела је и градња масивне војне базе у том региону.
Русија сада редовно може да упада у ваздушни простор других земаља. Норвешка је пресрела 74 руска ратна авиона у 2014. години, док је годину дана пре тај број био 58.
НАТО хитно мора усвојити стратегију за Арктик и осигурати заједнички приступ безбедносним изазовима за тај регион, пише Индепендент.
Паника и у британском парламенту
Најновије догађаје је коментирисао члан британског парламента Џејмс Греј.
– Више не можемо игнорисати растући војни траг Русије на Арктику. Како се лед топи и појављују се нове пословне могућности у том региону, Велика Британија и њене савезнице морају учинити више како би осигурали да Арктик остане миран и стабилан – рекао је Греј.
– Такође, морамо спречити било какав повратак Хладног рата Арктика и Северног Атлантика који би прекинуо путеве снабдевања запада. Како бисмо то постигли, ми у Великој Британији морамо сарађивати с Русијом, али морамо бити свесни претњи које руске војне активности представљају нашим интересима и заштитити себе и своје савезнике – каже Греј.
Нова зона конфликта
Све се ово догађа док напетости између Русије и Запада расту, још од руске анексије Крима у Украјини, 2014. године.
Русија је наставила јачати своје војне снаге на свим својим границама, подстичући тиме НАТО да пошаље стотине хиљада војника које би ојачале одбрану својих чланица на истоку Европе, попут Естоније, Литваније, Летоније и Пољске.
https://www.youtube.com/watch?v=KpeArG3tz3k
