Да ли је Србија под притиском да уђе у НАТО: Ево шта је амбасадор Скот одговорио

Скот је оценио и да неутралност значи да се не прелази на једну страну, већ да се остане несврстан, али не и да се земља не залаже ни за шта, да су јој вредности безначајне и да нема став о битним питањима.

– Када говоримо о вредностима, српски народ и њихове вође су се јасно изјасниле да земља треба да буде чланица ЕУ. ЕУ је једна од најупешнијих, у историји човечанства, пројеката када је у питању мир и стабилност. Нико не тера Србију да се прикључи ЕУ или њеним вредностима, већ Србија жели то – истакао је Скат

САД, како је додао, посвећена је да Србију помогне на путу у ЕУ.

Међутим, каже да је највећа грешка што се у овој земљи чује да неко Србију и друге земље региона притиска да се прикључе НАТО.

– Србија не мора да се одупире притиску да уђе у НАТО, јер тај притисак не постоји. Проширење НАТО се одвија на основу политике „Отворених врата“, што значи да може да се прикључи ко жели – поручио је Скат додајући да ће Србија увек одлучивати сама како ће сарађивати са НАТО.

Такође је казао да не постоји притисак на Србију да због сарадње са западом угрози своје традиционалног пријатељство са другим земљама, додајући да многе чланице НАТО имају односе са Москвом, али се залажу за заједничке принципе и критикују када се они крше.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указала је да је Србија остварила највиши степен сарадње са НАТО који може да оствари једна земља која није чланица, подсећајући на број војних вежби које има са НАТО, САД, што је далеко бројније од оних са Русијом.

Навела је да постоји концепт европских одбрамбених снага који је у зачетку, те је питање да ли је реалистична његова реализација у скоријем временском оквиру.

Неутралност као концепт није новина, рекла је она, додајући да је она и компативилна са ЕУ и њеном политиком, али и да су изазови и притисци константно присутни.

Јоксимовић је додала да ЕУ нема структуру која би одговорила војно као НАТО, па се поставља питање земљама у региону шта чинити.

Балкан, према њеним речима, може лако, у постојећим околностима у свету, постати шаховска табла закулисне игре великих сила.

Мир, како је казала, не треба сматрати као нешто што је готова ствар, додајући да су земље региона крхке, а да је криза у Македонији била најбољи доказ како се конфликт може распламсати.

Унутаршње политичке кризе показале су крхкост стабилности и мира, те да свака криза може добити епилог ван граница државе.

Попуштање напетости између Русије и запада допринело би попуштању регионалних тензија, а кључни допринос регионалној стабилности и решавању билатералних питања је и у наставку реформи, сматра она.

Извор: Telegraf.rs/Tanjug