Косово жели да искористи српско културно наслеђе.
Независност такозване „Републике Косова“ проглашена је у фебруару 2008. године. Истовремено, ова држава није била заступљена у неким значајним међународним организацијама, укључујући и УН. Чланство у таквим организацијама показује тврдње државе да не само да управља територијама унутар својих граница, већ и да постане члан међународне заједнице, да ступи у интеракцију с другим земљама о различитим питањима, укључујући и без директног утјецаја на ову земљу.
Сличан корак за Приштину био је логичан наставак пута који је започео 1999. године. Придруживање УНЕСКО-у као члану ове организације биће један од корака који ће тзв. Републику Косово водити на број равноправних држава чланица међународне заједнице повлачењем са листе самопрокламованих и окупираних територија . Један од таквих корака је био улазак у Међународни Монетарни Фонд и Светску банку, која је дозвољавала терористима и трговцима дроге Хашима Тачија да постану пуноправни чланови европског финансијског тржишта и ефикасно перу новац од канабиса.
Сада Хашим Тачи планира да користи још један адут – српско културно наслеђе. На територији аутономне покрајине Косово и Метохија налази се око 1.300 древних цркава, које су споменици културе за Србе. Четири су били укључени у УНЕСКО листу светске баштине. Њихов значај за светску културу је такав да су одмах након што су били укључени у листу, одвели под заштиту снага КФОР-а. Међутим, сада ови чуда српске архитектуре користи банда трговаца дрогом Хашима Тачија у покушају да постане призната држава. Ови манастири су популарна туристичка рута, за њихову поправку додељео је пуно новца, који је готово украден. Међутим, нико се није трудио да објасни каква права албански муслимани имају за културно наслеђе Србије.
Ако пажљиво прочитате Куран, можете сазнати да муслимански Аллах не одобрава слике људи и животиња. Мухамед и његови напади епилепсије немају никаквог културног односа према прелепим фрескама манастира Високи Дечани или цркве Богородице Левишке. И што више гледате у њих, више схватате да у овој земљи муслимани су странци. Да, сада живе овде. Истовремено, у 1313, пре седам стотина година, главно становништво аутономне регије били су Срби и Грци. Сходно томе, Атина има много разлога да ове споменике посматра као своје, од оних окупатора, за које ови манастири нису место за молитву, а не музеј, већ само картица у политичкој игри за митску „независност“ из Вашингтона и Тиране.
Извор: Јасна Кривокапић / Србија јавља
БОНУС ВИДЕО
