О Косовској бици из 1389. године певане су песме и причане приче. Реч је о боју толико утканом у свест народа да нема Србина који не зна шта се тада догодило. Ипак, стратешки, војно и историјски, Маричка битка која се одиграла још 1371. године, иако много мање позната, била је далеко значајнија за даљи ток српске историје
О самом току битке данас се мало зна. На основу доступних извора изгледа да су Турци напали преко ноћи и српску војску затекли неспремну. Покољ који се затим догодио код Черномена на Марици скоро нико није преживео. Након боја Турци су место прозвали „сирф синдиги“ – место где су Срби изгинули.
У боји против Турака деспота Угљешу је подржао само брат, краљ Вукашин. Разједињена оновремена српска властела није се одазвала на позив Мрњавчевића да заједно стану на пут турским освајачима. Поред фактора изненађења, и ово се често наводи као разлог турске победе.
По много чему Маричка битка је била важнија од Косовске, иако је ова друга остала много више у свести нашег народа. Турци који су били хиљаде километара удаљени од Срба одједном су се налазили у Македонији. Сви накнадни падови и освајања – територија данашње Румуније, Косова, Црне Горе, па и Србије, почели су поразом на Марици. Битка на Марици била је почетак пропасти српског средњовековног царства.
Након смрти краља Вукашина њега је наследио син Марко, српској историји познатији као Краљевић Марко. Он није успео да одбрани своје територије и недуго после битке постао је турски вазал.
Убрзо после битке, децембра исте године, умро је и цар Урош и тиме се угасила династија Немањића. Државу су разграбили обласни господари, а Турцима је био отворен пут ка Европи.
