Борис Малагурски, поново се нашао у жижи јавности након што је почео рад на свом најновијем пројекту – филму под називом „Косово: Моменат у цивилизацији“.
Млади редитељ, последњих дана, главна је тема у Србији. И то са добрим разлогом. Након приказивања трејлера овог фима који говори о Унесковој баштини у Србији, али и податку да је од 1999. године до данас преко 150 српских манастира и цркава уништено од руке албанских екстремиста, албански медији почели су да пишу да на овај начин Срби пропагирају мржњу.
Малагурски је почео да добија претње смрћу. У интервјуу за Еспресо, он нам открива како се носи са свакодневним застрашивањима, о чему говори његов нови филм, шта мисли о Албанцима али и о Србима, зашто је изабрао баш ову тему…
Након филма „Тежина ланаца“, а онда и другог дела, филмова који су подигли велику прашину у нашој земљи, ти сада радиш на новом пројекту.
– Тако је. Радимо на филму о Унеско баштини Србије на Косову и Метохији. Филм ће се звати „Косово: Моменат у цивилизацији“ и он је већ снимљен. Водитељ филма и наратор, Стефан Поповић (чувени аустралијски водитељ), сценариста филма – млади дипломирани теолог Милош Нинковић и директор фотографије Младен Јанковић и ја, отишли смо доле, снимили манастире и представили једну јако занимљиву причу.
– Желели смо да испричамо једну људску причу о одрастању, Стефан Поповић и његово детињство проведено на Косову, и да представимо све те манастире који су обележили његово одрастање, да покажемо да то нису само обичне грађевине које само стоје доле, већ су то живи споменици културе, живо културно наслеђе које има вредносну поруку. Зато је филм назван „Моменат у цивилизацији“ – јер то није само српска цивилизацијска тема, то је допринос Срба светској цивилизацији. Из тог разлога, не треба само Срби да се брину што су ти манастири угрожени, већ цео свет треба да се брине.
– Морамо показати и ко угрожава те манастире, јер приштинске институције желе да такозвана Република Косово постане чланица УНЕСЦО и сматрам да би то било апсолутно трагично. То би подразумевало да се баштина предаје на чување онима од којих би требало да се чува. Узмимо у обзир да чак и НАТО не верује Приштини, имајући у виду да КФОР брани Дечане и да су сви манастири под заштитом безбедносних снага… Дакле, бране их од околног становништва.
– Оно што бих волео да напоменем је да филм није политички острашћен ни на који начин, ми имамо помирљив тон, али, наравно, држимо се онога што је наше и врло смо чврсти по питању тога да ова баштина мора да се сачува по сваку цену и не смемо да дозволимо да се живи манастири претворе у мртве туристичке атракције.
Колико је било тешко снимити филм у таквом окружењу и да ли си имао неких проблема?
– Нисмо имали неких већих инцидената. Осећали смо нелагодност, поготово када бисмо снимали неку српску срушену кућу или цркву. У једном тренутку нам је један Албанац, који живи поред срушене цркве, пришао уз питање зашто снимамо, а онда нас је и отерао одатле.
– Било је момената када смо добијали непријатне погледе. Када смо снимали порушено српско гробље у јужној Митровици, такође нам је пришао човек који нас је отерао, али успели смо до тада да снимимо све што нам је било потребно.
Од свих тема које си могао да обрадиш, изабрао си Косово. Зашто?
– Мислим да је то једна важна тема за нашу земљу. У историјском смо тренутку када би требало да проговоримо о овом питању, ако ништа друго, због млађих генерација које ће нас питати „А, шта сте ви радили док су нам уништавали историјско наслеђе“. Можемо да кажемо „Па, ништа, сине/ћерко, седео сам и гледао ријалити“, или можемо да кажемо да смо предузели нешто по том питању.
– Људи широм света су донирали новац, свако ко је дао и долар, може са поносом да каже да је филм и његов. Људи су се пробудили и сада када треба да одбранимо нешто што је наше, у миру у 21. веку, не смемо дозволити да се упропасти вредносна порука које ти објекти носе кроз векове.
Шта је за тебе Косово у овом тренутку и да ли је Косово Србија?
– Апсолутно да је Косово Србија. Ја сам неко ко се бави чињеницама, а по Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, Косово је саставни део СР Југославије, односно Србије, као правне наследнице СРЈ. То што су неке државе одлучиле да крше међународно право, то је привремена ствар. Сада Албанци и мафијашка елита има подршку Американаца и САД их контролишу. Док раде шта им говоре, све је дозвољено – падају и хашке оптужнице, као у случају Рамуша Харадинаја.
– Косово тренутно није независно, а иако се слажемо да велики део није под нашом контролом, он није ни под контролом косовских Албанаца. Они нису добили независност, већ их НАТО контролише, и Албанци су тога свесни. Сами Албанци кажу да ништа не могу урадити без допуштења Америке. Са друге стране, док су били под контролом Београда, имали су све на свом језику – своје новине, телевизију, факултет, имали су већи животни стандард од Албанаца у Албанији. Нама се десила велика неправда.
Како коментаришеш могућност да Србија призна Косово и шта би то значило за Србију?
– Све док имамо тамо људе и вето Русије, Косово не може да постане званично држава. Ако неким чудом Србија призна независност Косова, то би била велика трагедија. То би заиста можда била највећа грешка у историји наше земље. Албанска страна је та која не жели компромис, а не српска. Али може се доћи до решења. Бирали смо политичаре да га константно траже и, једног дана, нађу.
Да ли постоји неко од политичара у Србији који дели твој став и колико тренутна власт ради нама на руку?
– Свако ко је против признања, добро говори. Ја не бих коментарисао ни власт ни опозицију, јер Косово не би требало да буде везано ни за једно од та два, већ за целу земљу и сваког политичара.
Зашто „моменат у цивилизацији“? Чијој цивилизацији? Мислиш ли да је Косово проблем на глобалном, светском нивоу?
– И те како се ради о светској цивилизацији. Илузја је да на Западу људе не занима шта се дешава. Они су жељни да сазнају нешто о томе и када осете да је начињена неправда, реагују. Америка никада не би могла да бомбардује Србију, да амерички политичари и медији нису убедили своје грађане да се тамо дешава геноцид од стране Срба против Албанаца.Нису Американци имали мржњу према Србима, већ су мислили да раде исправу свар.
– Зато је потребно да схвате да су преварени. Када сам приказивао „Тежину ланаца“ у САД, Американци су ми прилазили уз речи “ Ја сам стварно мислио да спашавамо људе, нисам могао да сањам шта смо ми, заправо, учинили Србији“. Када људи схвате шта се дешава, они реагују.
Сама најава твог филма изазвала је велику буру у албанским медијима.
– Ја сам се, искрено, томе и надао. То би значило да смо потрефили суштину приче и да су и они тога свесни. Напади су почели на једном албанском порталу где је освануо текст у којем су пљували мене и мој филм, који још није ни готов, а ја сам заиста захвалан на томе што су прихватили да сам убо уштину и чак сам им се у мејлу захвалио на томе. У приштинском Коха диторе су индиректно позвали и на моје хапшење, што је занимљиво с обзиром да косовски уметници слободно долазе у Београд. С друге стране, ако ја одем доле да прикажем своје дело, прети ми се хапшењем!
Да избије рат на Косову, да ли би ишао?
– Ја сам увек против ратне опције, али учинио бих све што је неопходно. Дужност свакога од нас је да одбрани своју земљу, ако је нападнута. Мислим да је ратна опција нешто што би требали избећи, али не би требало говорити ни да се неће ратовати ни по коју цену.
– То је као да кажете „ако лопов упадне у мој стан и избаци ме, ја нећу ништа да радим“. Ако дође до тога да наши људи буду нападнути, морамо их бранти. За то је потребна јака војска, али и еконосмки јака Србија.
Након што си обавестио јавност о филму, добијао си озбиљне претње смрћу од Албанаца… Колико те све то плаши и да ли те омета у раду?
– Да, на Твитеру је било доста претњи, али сам, нажалост, навикао на претње. Раније су ми претили и Срби. Трудим се да не размишљам о томе, мене претње неће спречити да овај филм завршим и прикажем. Представићемо га како знамо и умемо и на Косову и у свету. Не бих цитирао најбруталније претње, не желим да се подсећам.
Рекао си да је боље да ти прете Албанци него Срби. Зашто?
– Више ме повреди када то чине Срби који се не слажу са мном, што је заиста поражавајуће за нашу земљу – да грађани прете насиљем, када не могу да победе аргументима, а то није нешто што бих желео за наше друштво, које мене највише увек занима, јер њему припадам. Зато ме то највише и боли.
– Друга ствар је то што су наши људи ближе, па су самим тим и ближе томе да остваре своје претње. Зато сам то сваки пут и пријављивао надлежним институцијама. Тада је било речи да ће ми затворити једно или оба ока, да ће ми шипкама објашњавати неке ствари по глави и тако даље…
Шта је још Борис имао да каже на ову тему и какве сукобе је имао, када ће први пут бити приказан филм и шта још има у плану, погледајте у комплетном интервјуу, на видео снимку
Извор: Дуња Чавић, ЕСПРЕСО
БОНУС ВИДЕО
https://youtu.be/Q0fP2io5s9o
