Клетве постоје у свим културама света, а њихов настанак се везује за најдавнија времена када су људи веровали у магичну моћ речи и користили их да проклињу некога са жељом да му се нешто непријатно деси. За све клетве карактеристично је да морају да буду набијене емоцијама и да имају јаку енергију.
Код нас, најстарија и најстрашнија је клетва коју је изрекао српски кнез Лазар Хребељановић пре Косовске битке. Клетва је упућена оним Србима коју се игнорисали позив на рат са Османским царством.
„Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена
Још је Константин Филозоф забилежио да је Лазар издао „позив и претњу“ српским земљама који је у српским народним песмама сачуван у облику клетве.
У својим делима је помињу многи сакупљачи српске народне поезије и предања, а један облик клетве се јавља и у издању народних песама Вука Стефановића Караџића 1845. године. Та верзија „Косовске клетве“ је записана на споменику на Газиместану где се водила Косовска битка.
Многи верују да српски народ никада није „скинуо“ са себе проклетство бачено пре скоро седам векова. Баш због тога, сматрају они, се толико судбоносних догађаја у српској историји одиграло баш на Видовдан, 28. јун.
https://www.youtube.com/watch?v=gBRENQpFFz4
