Први кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени – иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се би испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је начелница Клинике за неуроонкологију КЦС, и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.
– Састанку ће присуствовати наши еминентни научници и стручњаци који и треба да се баве овом темом. Важно је да све остане у оквирима струке, ту не сме да се меша ни политика ни партија. То мора да буде тело које ће преживети и будуће власти и које ће се континуирано тиме бавити – рекла је Грујичић.
– Циљ је да се формира координационо тело које ће на једном месту прикупити све постојеће податке, али и организовати анализе концентрације одређених токсичних материја данас у ваздуху, води, земљишту, храни – каже она и додаје да је чињеница да су грађани Србије били изложени великом броју, не само канцерогених, него и утицају разних штетних и отровних материја.
– То је важно због млађих нараштаја, а исто тако треба да знамо, можда је касно, а можда и није, како да се заштитимо. Сви који смо живели овде, удисали смо ваздух, пили воду, јели храну, а нисмо били обавештени шта нам се заправо десило – упозорава Грујичић.
Она сматра да су се држава и претходне власти показале врло неодговорно према својим грађанима, а посебно према онима који су рашчишћавали порушена постројења у којима су биле велике количине токсичних материја и за које нису били организовани систематски прегледи.
Младим научницима, сматра Грујичић, држава треба да помогне да анализом ранијих анализа и садашње ситуације припреме докторате и научне радове који ће бити математички тачно процењени и који ће моћи да докажу шта нам се у ствари десило.
– Не можете причати о тужби, ако немате научне податке. Једино тако можемо са озбиљном студијом да изађемо пред свет, а у крајњем случају дугујемо свима истину о томе шта су нам урадили – рекла је Грујичић.
Она каже да, ако је тачан податак да је највећа стопа оболевања од малигних болести код деце у Србији, јачи доказ од тога и није потребан.
– Наравно да то треба проверити, али подаци Института за јавно здравље су врло значајни јер могу да укажу на то шта се дешавало. Оно што је нелогично јесте, одакле 2005. и 2006. велики скок у оболевању од леукемије лимфова, о чему говори професор Чикарић, захваљујући којем сам и сама почела више да истражујем о томе – напомиње Грујић.
На питање шта ће бити следећи кораци када се утврде последице бомбардовања, она одговара да би „ако се докаже да се бомбардовање одразило на здравље становништва и повећало број малигних болести, аутоимуних болести и стерилитета, правни тим могао нешто да предузме“.
– Неки суд је сигурно надлежан. Ако не можемо да тужимо НАТО, можда можемо Америку, Немачку, Велику Британију, Француску, јер је јако ружно то што су урадили и ми то не смемо да заборавимо – рекла је Грујић.
