У српској „нутели“ је део млека замењен сурутком, „вуди“ виршле су направљене од сепарисаног меса забрањеног у ЕУ, дечја кашица садржи мање поврћа
Србија је депонија за Европску унију када је реч о квалитету хране која се продаје и на нашем и на њиховом тржишту. Истина, ни међу њиховим чланицама не важе исти аршини (источно тржиште добија намирнице лошијег квалитета), али оно што једу и чиме се перу Немци није ни близу онога што је нама доступно у маркетима.
Тако нам се продају виршле направљене од меса које је у Европској унији забрањено и за животиње, крем који уместо млека садржи сурутку, кашице са мање поврћа, али и прашак који је мање ефикасан приликом прања.
Да то нису само сумње или празна прича, већ сурова реалност, помогло нам је да докажемо уз помоћ великог истраживања које је урађено у суседној Хрватској. Наиме, суседна земља која је и сама чланица Европске уније урадила је званичну упоредну анализу 26 производа са свог и немачког тржишта. Резултати су поражавајући – само четири производа нису заостајала у квалитету, а код пет је утврђена огромна разлика. Редакција Заштитника потрошача је управо тих пет најспорнијих производа упоредила са хрватским резултатима истраживања и утврдили смо да се и код нас продаје смеће баш као и у Хрватској. Реч је о крему „нутела“, затим прашку „аријел“, ХИПП кашици за децу, „харибо“ гуменим бомбонама и „вуди“ виршлама.
Производе смо поредили на основу доступних декларација, јер у Србији анализа попут ове која је рађена у Хрватској није спроведена годинама. Ми немамо за то референтну лабораторију, а анализе су прескупе.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да, ако Словачка, Мађарска и Пољска тврде да су канта за отпатке ЕУ, јер се на њихова тржишта пласирају исти производи, али различитог састава, Србија је онда депонија.
– Када потрошачи виде да на декларацији пише упутство или састав на српском, хрватском или македонском, онда знајте да је та роба за трећу земљу. Где је декларација на немачком, енглеском, француском и шпанском, онда знајте да роба долази из матичних погона – објашњава Паповић.
Напомиње и да је проблематична контрола производа који долазе у Србију јер је раде једна или две особе, као и да је велики притисак увозничког лобија и произвођача. Европска комисија донела је одлуку пре две године према којој не сме да буде дискриминације потрошача по било ком основу.
– Ми немамо ни техничке ни кадровске могућности да се тако нешто уради. Да бисте нешто тако могли да урадите, морате да имате акредитовану методу, и још не постоји референтна лабораторија – подсећа он.
Каже да мултинационалне компаније врло добро знају како могу да се „понашају“ на ком тржишту.
– Ми смо 2011. године радили анализе производа, али не све, из простог разлога што немамо методе и лабораторије за детекцију свих састојака у намирницама, и произвођачи знају за то, нарочито они који рецимо, производе сир – рекао је Паповић.
Он каже да су основни проблем „правилници о квалитету“.
– Ако у правилницима немате обавезан стандард квалитета неког производа, па сте као земља примили неке производе, а правилници дозвољавају произвођачима да у својим производима, рецимо, имају хемикалије које загађују животну средину јер ви нисте уредили ту област, плашим се да ће такви производи и даље да долазе код нас – објаснио је Паповић.
Други проблем је и притисак мултинационалних компанија, на који, како је рекао Паповић, нису имуне ни Европска унија, ни Европска комисија.
– Наравно да постоје притисци и на Брисел, па и на наша министарства… Једна таква велика компанија има већи буџет од неких источних земаља заједно. Наравно да може да врши притисак. Друго, компаније имају изговор да су навике на овим тржиштима другачије, на пример, да су наше жене навикле да перу веш на 90 степени, па у прашковима не мора да буде толико активних материја – рекао је Паповић.
‘ВУДИ’ ВИРШЛЕ
У Немачкој их не би дали ни мачкама
„Вуди“ виршле произведене за немачко тржиште садрже 62 одсто ћурећег меса и пилеће масти. Виршле овог произвођача које купују Срби, баш као и Хрвати, састоје се од 94 одсто сепарисаног пилећег и ћурећег меса. Такво месо, које се користи у виршлама за српско и хрватско тржиште, у Европској унији чак није укључено у дефиницију меса.
Бивши начелник ветеринарске инспекције др Мирослав Стојшић каже да машински сепарисано месо настаје тако што се све меље у комплету – кости, шија, тртица, са тртичном жлездом пуном хормона, често и салмонеле, леђа…
– У западним земљама одавно је забрањено да се оваква смеша користи у производима намењеним људској исхрани. У почетку, то су убацивали у храну за псе и мачке, али је онда чак и то забрањено. На крају, пошто то не употребљавају, а уништавање у кафилеријама је скупо, најлакше решење је било да то извозе у земље попут наше – наводи Стојшић и додаје:
– Када се у виршле не би стављала МСМ смеша, оне би морале много више да коштају. Проблем је, међутим, што људи купују те производе не размишљајући шта је у њима. А уз сав тај отров у машински сепарисаном месу ту су још и адитиви, емулгатори…
Како се наводи у хрватском истраживању, немачке „вуди“ виршле не садрже поједине полифосфате, док оне за наше и њихово тржиште имају емулгаторе Е450 и Е452.
НУТЕЛА
Сурутка уместо млека у праху
Овај популарни крем постао је синоним за дискриминацију источног европског тржишта. Као и у Хрватској, и у Србији се продаје „нутела“ која садржи мање млека у праху, док остатак чини сурутка. Наиме, „нутела“ на немачком тржишту садржи 7,5 одсто обраног млека у праху, док је у Србији садржај овог састојка 6,6 одсто. У декларацији пише и да садржи сурутку (нема је у немачкој „нутели“). Овај крем за наше, али за хрватско тржиште производи се у „Фереровој“ фабрици у Пољској.
Хрвати тврде да постоји и значајна разлика у боји, конзистенцији, мирису и укусу производа. Кажу да је немачки производ мазивији, ароматичнији на лешник и тамнији. С обзиром на порекло и састав наведен у декларацији, разлике и за српско тржиште су идентичне. Једина заједничка особина коју наша „нутела“ има са немачком је да садржи 13 одсто лешника.
ХИПП (поврће са ћуретином)
Дечја кашица са мање поврћа
Ни кашице за децу нису лишене дискриминације. У „Хиповој“ кашици с поврћем и ћуретином постоје знатна одступања. Како за хрватско, тако и за наше тржиште у производу је мање поврћа. У нашој кашици тај удео је 30 процената, док је у немачкој 38 одсто. Наша кашица, као и хрватска, има већи удео пиринча, који надокнађује поврће, и то за шест процената. Производ за наше и хрватско тржиште садржи и мање уља репице, која је извор омега-3 масних киселина.
Судећи по декларацијама, нема разлога да не верујемо у тврдњу Хрвата, који кажу да се ова храна за децу знатно разликује по сензорским особинама, односно да је уочена разлика у боји, укусу и ароми, што је последица разлике у саставу.
АРИЈЕЛ
Лошије пере на нижим температурама
Прашак за веш „аријел“ који се продаје на немачком тржишту је такозвани компакт. Дакле, потребно је мање прашка да би се опрала иста количина веша у односу на наше и хрватско тржиште. Према хрватској анализи, немачки детерџент има знатно бољи учинак приликом прања на температури од 40 степени. Анализе су показале да се та разлика смањује на вишим температурама, али да је значајна и на 60 степени. Ни на нашем, као ни на хрватском тржишту у продаји нема овог детерџента са ознаком компакт, која управо указује на његово боље деловање на прљав веш.
‘ХАРИБО’ БОМБОНЕ СА УКУСОМ КОКА-КОЛЕ
Разлика у количини шећера
Ове гумене бомбоне су исте за наше и за хрватско тржиште, док се за немачко тржиште разликују. Физичко-хемијском анализом установљена је значајна разлика у количини укупног шећера између производа с немачког и хрватског тржишта. Производ купљен у Немачкој има знатно већу количину укупног шећера од декларисане вредности. Наведена разлика установљена је и при сензорским анализама, где су испитаници бомбоне намењене немачком тржишту карактерисали као слађе.
