Гаврило Принцип, српски херој, револуционар који је извршио атентат на Франца Фердинанда, последње године свог живота провео је у најгорим могућим мукама.
Када су га ухапсили, Аустроугари су га бацили у мрачну и хладну тамницу казамата Терезин који се налази између Прага и Дрездена. Оковали су га, изгладњивали, забадали му ексере у тело, пустили пацове да га гризу…
Постоје и тврдње да су му везали руке за зид, а на крају му их и одсекли.
Наводи се да су за нашег хероја имали посебно буре које је било пуно огромних ексера и бодља. Били су закуцани са унутрашње стране. Прича се да би убацили Гаврила унутра и котрљали га до изнемоглости.
Ово зверско и нељудско мучење довело је Гаврила до тога да спадне само на 30 килограма и да, наводно, умре од туберкулозе. Умро је 28. априла 1918. године.
Подаци говоре да је заправо преминуо од мучења које је буквално свакодневно трпео.
Био је одвојен од осталих. Није имао никаквог, али буквално, никаквог, додира са било којим другим логорашима. Имао је посебан улаз у своју ћелију…
Подсетимо, у Терезин су у децембру 1914. године пребачени завереници и припадници “Младе Босне” Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић, учесници у Сарајевском атентату.
Окривљени су за убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Атентат су извршили на Видовдан, 28. јуна 1914. године у Сарајеву.
Сахрањен је ноћу у необележеном гробу на месном католичком гробљу.
Сахранила су га четворица аустроугарских војника, који су дали завет да ће ћутати о томе где је гроб. Међутим, један од њих, Чех Франтишек Лебл је после рата ставио чешку заставу на гроб.
Принципови посмртни остаци су пренети у Сарајево 1920. године, где се и данас налазе.
