Границе међу државама Европске уније могу постати питање преживљавања за земље западног Балкана ако не постану чланице
Потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс говорио је пред посланицима у словеначком парламенту, о будућем развоју Европске уније и перспективи ширења Уније за државе западног Балкана, нагласивши између осталог да у ЕУ границе међу државама остају, али да нису од животног значења.
Говорећи члановима парламентарног одбора за европска питања и одговарајући на њихова питања, Тимерманс је казао да новог ширења Европске уније пре 2018. године неће бити, али да је једино решење за државе западног Балкана, где су границе у историји често биле проблем, то да оне постану чланице и укључе се у Европску унију.
АМЕРИКА НА КОЛЕНИМА – УРАГАН ИРМА РУШИ СВЕ ПРЕД СОБОМ: На мети ове „ЗВЕРИ“ и вила Доналда Трампа
При томе је похвалио напоре у том смеру које подузимају владе у Србији, Македонији и Албанији.
– Ако те земље не би постале део Европске уније, границе би за њих постале „питање преживљавања“, односно опстанка и зато би међу њима настали конфликти – казао је Тимерманс, како преноси Хина.
Притом је истакнуо важност европске перспективе за земље у регији које напредују према ЕУ и испуњавају потребне критеријуме за чланство.
– Границе међу државама чланицама у Европској унији остају и даље, али оне више за њих нису „од животне важности“ – рекао је, истичући европску перспективу земаља у региону ради стабилности и сигурности држава у окружењу, али и саме Европске уније.
Говорећи о мерама контроле унутрашњих граница у Шенгенском простору, он је најавио да се привремено одобравање граничних контрола наредих месеци више неће аутоматски продужавати у случају да не буде терористичких претњи и мигрантске кризе.
Истакао је да у Европској унији тек започиње расправа о будућности интеграција, о чему је у првој половини године председник Комисије Жан-Клод Јункер изнео више сценарија, а заузео се и за боље критеријуме усмеравања европских структурних и кохезијских средстава те јачу координацију чланица ЕУ кад је реч о одбрани.
– Бољим планирањем и координацијом обрамбених политика могло би се много учинити на плану заједничке одбрамбене политике, а да при томе буџетска средства која се издвајају за одбрану у европским државама не би требало знатније повећати – казао је Тимерманс словеначким посланицима.
Извор: Telegraf.rs
