Тензије због потенцијалног коришћења нуклеарног оружја расту са сваким новим потезом Северне Кореје и САД.
Пјонгјанг прети да ће због говора “поремећеног Трампа“ у УН хидрогенску бомбу тестирати и у Тихом океану.
И док Северна Кореја све чешће испаљује ракете, министар одбране САД Џим Матис упозорава Пјонгјанг на ефикасан одговор уколико Ким Џонг Ун заиста употреби нуклеарно оружје.
Реторика светских лидера, како пише “Телеграф“, указује на још шири развој нуклеарног арсенала широм света.
У децембру је руски председник Владимир Путин навео да би јачање нуклеарних капацитета требало да буде кључно питање за 2017. годину, а Доналд Трамп се усагласио са тим.
Таква реторика подигла је ниво забринутости због нуклеарног капацитета који сада постоји и непредвидљвости оних који “имају“ бојеве главе.
Како пише “Телеграф“, нуклеарне силе имају око 15.000 бојевих глава, већина припада САД и Русији.
Пет земаља – Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД, према Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања и званично су признате као силе које поседују такво наоружање.
Споразум признаје да то оружје постоји, али позива да се оно не развија, односно да се елиминише.
Још четири земље поседују нуклеарно наоружање: Пакистан, Индија, Израел и Северна Кореја. Ове земље нису потписнице споразума.
Русија и САД свакако доминирају својим арсеналом, односно поседују 88 одсто нуклеарног наоружања.
Ових скоро 15.000 бојевих глава које постоје у свету имају довољно моћи да усмрте милионе људи и униште десетине градова.
Према истраживању “Телеграфа“, САД и Русија поседују нуклеарно оружје снажно око 6.600 мегатона.
Највећа нуклеарна бомба у америчком арсеналу Б-83 могла би да убије 1,4 милиона људи у прва 24 сата. Око 3,7 милиона људи би било повређено.
Бомба “цар“ је највећа бомба СССР-а која је тестирана. Када би она била бачена на Њујорк, могла би да убије 7,6 милиона људи и повреди 4,2 милиона. Последице би се осетиле и на удаљености од 7.880 километара, чиме би били погођени још милиони људи.
Арсенал САД и Русије регулисан је многим споразумима, међутим ако се настави повећање нуклеарног капацитета које су најавили Путин и Трамп, Хладни рат могао би да дође поново.
Извор: Б92
