Изасланик Стејт департмента за Балкан Брајан Хојт Ји наставља своју мисију одвлачења Србије од Русије, али српска јавност и званичници ће учинити да се за сваки педаљ напретка добро озноји, наводи ”Блиц”
– Једино што бих рекао јесте да нико нормалан не сече грану на којој седи – рекао је министар. И то је, заправо, идеална илустрација односа Србије, Срба, па и српске владе према Русији.
Но, једно је животно искуство, које тражи управо да се “јаја” правилно распореде, а друго реалност међународних односа, сматра доктор политичких наука Владимир Гоати.
– Ту није реч о демократским принципима, једнакости међу државама и слободи избора – тога мало има у дипломатском животу. Чини се да је ово коришћење глобалне подељености етаблирано за време једног великог политичара, Тита, те да је то било једно искуство које људи памте, искуство које је постало безмало уписано у неку политичку матрицу и памћење политичких савременика. Али постоје два проблема. Најпре, Југославија је била релевантнија земља, а затим, данашњи свет је – још од пада Берлинског зида – другачије место: нико данас више не бежи на исток, запад је победио – каже Гоати. Овакве изјаве представника америчке администрације су за њега озбиљно упозорење јер Ји сигурно не говори у своје име, а у осетљивим ситуацијама “и комарац је музика”.
На страну суптилне дипломатске игре, склоност српских политичара Русији могло би бити и унутрашње политичко питање, сматра политиколог Бобан Стојановић.
– Постоји нека доминантна подела у друштву на прозападне и проруски оријентисане грађане, а то је можда и лажна подела: ми смо се као друштво у последњих 17 година опредили за ЕУ, и то јесте и политички и друштвени став. Ако ви имате статус кандидата, онда је то подела која не постоји заправо – ми смо опредељени. Зато сматрам да је одржавање добрих односа са Русијом и тема за унутарполитичке потребе, неко вештачко прављење тензије – каже Стојановић. Србија до 2016. године практично није имала партије које су биле против уласка у ЕУ у парламенту, додаје Стојановић, а и сада када их имамо њихова моћ је невелика.
– Али, однос према Русији се неће променити јер оваква ситуација свима одговара. ЕУ неће инсистирати на промени спољне политике док не постанемо чланица, вероватно намерно попуштају због проблематике Косова. Док се то не заврши, неће детаљније инсистирати на одрицању од Русије. С друге стране, ни Русија нема озбиљније претензије да тера ЕУ из Србије – закључује Стојановић.
Гоати сматра да је послата јасна порука:
– “Не претерујте са Москвом, и то не само у исказивању симпатија, већ и у наизглед баналним стварима, попут војних вежби или давања дипломатског статуса особљу хуманитарног центра у Нишу”.
Експерти оцењују да је смањен ниво интензитета у стварању косовске државе последица процене Трампове адмистрације, која дугорочно гледа Србију као једини фактор стабилности у региону.
САД су већ неколико пута интервенисале по бројним питањима, од граничних спорова, преко кризе у БЈРМ, све до формирања Владе у приштини, а не треба заборавити ни чувени ”руски воз” са иконама. У много наврата нова администрација је подржала Србе, спречавајући косовску страну да наметне једностране одлуке и дестабилизује Косово.
Ко је Ји?
Где год се у последње време појавио у региону, оставио је трага. Експресно је средио ситуацију у Македонији и Албанији када се чинило да ће то тешко поћи за руком било коме. Хојт Брајан Ји, помоћник заменика државног секретара САД за Европу и Евроазију, постао је и главни човек председника САД Доналда Трампа за регион. Мирођија за сваку чорбу на Балкану, како га зову медији, чудотворац или тек обичан каријерни дипломата у чијој врућој столици саговорници брзо пристају на компромис.
Регион неће достићи ЕУ ни за 30 година
Са малим прекидима, каријера америчког дипломате Хојта Јиа повезана је са Балканом готово две и по деценије. Из првог реда је посматрао неке од најважнијих догађаја на овим просторима – 1993. је пратио припрему Дејтонског споразума, 1999. је седео у канцеларији Хавијера Солане, из Подгорице је пратио како се раздвајају Србија и Црна Гора, из Солуна како Грчка тоне у финансијску кризу, а из Загреба како се Хрватска припрема за улазак у Европску унију.
Данас је први оперативац америчке администрације за Балкан. У марту је у Приштини разговарао са Хашимом Тачијем, после чега је предлог за формирање косовске војске склоњен с дневног реда. У мају је посетио Македонију, након чега се Никола Груевски повукао, а Ђорђе Иванов понудио мандат Зорану Заеву.
На питање како теку разговори са лидерима у региону и шта они траже заузврат, Ји је одговорио почетком јула у интервјуу за ”НИН”:
– Ми смо ту да пружимо подршку, охрабрење, да дамо савет ако је потребан, али и повремено да позивамо на одговорност наше партнере. Када ми или наши партнери преузмемо неку обавезу, сматрамо да стране једна другу треба да држе за реч за оно на шта су се обавезале. Један од најважнијих фактора на Балкану је сарадња САД и ЕУ. Где год су САД и ЕУ деловале заједно, радиле у истом смеру, обично је било напретка. Зато сматрам да је кључни чинилац напретка воља политичких лидера да ураде оно што треба да ураде и прихвате савет и помоћ међународне заједнице. Покушавамо заједно са нашим партнерима да утврдимо заједничке циљеве. Очигледно је да се не слажемо ни са једном земљом у потпуности. Али оно што смо показали на Балкану је жеља да све земље прво постану стабилније, друго, да се развијају и треће, да буду безбедне. Ти циљеви су међусобно повезани и, ако се сложимо који су кораци неопходни, до напретка ће веома брзо доћи. Видели смо, на пример, шта је било у Црној Гори, у земљи у којој је политичко руководство, вођено тадашњим премијером Ђукановићем, а затим и премијером Марковићем, донело стратешку одлуку да се прикључи НАТО и ЕУ.
“Приоритет број један мора бити економски напредак. Већина држава региона има раст од три или четири одсто годишње, али чак и са тим развојем или развојем од шест одсто неће достићи просек ЕУ у следеће три деценије”, рекао је Ји.
Извор: Блиц / ББН / Срна
БОНУС ВИДЕО
