Иако је прошло неколико дана од објављивања информације да ће се у хрватском Сабору наћи Предлог закона у коме се, између осталих, као агресор на Републику Хрватску током ратних деведесетих означава и Црна Гора, још увек нема реакције званичне Подгорице.
Хрватска Влада је почетком августа усвојила „Предлог закона о хрватским бранитељима из Домовинског рата и члановима њихових обитељи“, који би, према речима хрватског премијера Андреја Пленковића, требало да омогући „целовит и једноставнији начин регулисања права бранитеља“.
Притом се учешће бранитеља, у рату деведесетих, ставља у контекст агресије на Хрватску „коју је извршила Србија, Црна Гора, Југославенска народна армија и паравојне постројбе из Босне и Херцеговине…“. Оваква формулација је изазвала негативне реакције Београда и лидера српске мањине у Хрватској.
Ради се о правном нонсенсу
Професор Међународног права Благота Митрић, не улазећи у оцену суштине, каже да се ради о правном нонсенсу.
– Политички ставови се не уносе у законе, а овде се ради о класичном примеру политичког става. Када за неку државу кажете да је агресор без икаквог поступка, то је политички став, а он није законска материја. Мени је бесмислено да, са правног становишта, говорим о томе јер то зна сваки правник-почетник. То може бити став партије. Може бити, чак и став Владе. Али, то се решава пред судовима – шта је агресија и ко је агресор – каже Митрић.
– Они не могу проглашавати Црну Гору (и Србију) да су као субјекти међународног права били агресори на Републику Хрватску, јер оне у то време нису ни постојале као суверене и самосталне државе које су субјекти међународног права. Оне су биле јединице у оквиру федеративне државе или остатка бивше федерације. Значи, то је и процесно и материјално неодрживо – закључује Митрић.
Црногорска заједница у Хрватској се не оглашава…
Црногорска заједница у Хрватској није се оглашавала, а на упит РСЕ председник Националне заједнице Црногораца Хрватске, Данило Ивезић каже да ова организација нема званичан став и да не жели да се меша у ово питање, а да је текст закона још увек у процедури.
– То је истина. Црногорци су ишли на Дубровник, Црногорци су били и на осталим ратиштима у Хрватској – каже Ивезић који наглашава да се ради о личном ставу.
Подсетимо, 1.октобра 1991. почео је напад ЈНА на Дубровник. У нападу су као део те армије учествовали резервисти из Црне Горе, као и припадници резервног састава црногорске полиције. Према подацима НВО из Црне Горе и региона које истражују догађаје са почетка 90-тих година прошлог века, током напада на Дубровник погинуло је 194 хрватских бранитеља и 165 припадника ЈНА из Црне Горе.
