Хрватска се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, иако званични Загреб има декларативно пуну подршку Америке и иако је пуноправна чланица НАТО-а и чланица Европске уније, пише хрватски недељник Глобус и додаје да упркос дипломатској иницијативи хрватских званичника, та земља највише проблема има са Русијом и комшијама.
Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словеније и Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016.
Изгледа, пише недељник, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе и док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће са Доналдом Трампом и држи говор на Главној скупштини УН, председница Колинда Грабар-Китаровић припрема се за пут у Москву и први званични сусрет са руским председником Владимиром Путином.
Међутим, односи са Руском Федерацијом веома су лоши, наводи се и констатује да ипак Хрватска највише проблема има са суседима и то са свима, осим са Италијом.
У коментару аутор Здравко Милиновић пише да су односи Хрватске са Русином веома лоши, уз напомену да неколико хрватских влада годинама није било у стању да именује амбасадора у Москви, што је било дипломатски крајње увредљиво и неодговорно. Потом је, наводи се, премијер Пленковић отишао у Украјину и тамо „стао Путину на жуљ“.
Каква је веза Колинде и Вучића?
Ипак, наводи се, највише проблема Хрватска има са својим суседима.
„Са Словенцима смо отишли пуно даље од обичног вербалног рата. Неки хрватски медији већ одмеравају снаге Хрватске и Словенске војске. Пала је и прва жртва кад је ратоборни ветеран Давор Домазет Лошо (и крив и дужан) испао с адмиралског брода“, наводи аутор.
„Најближи, најдражи и вековни хрватски непријатељ с оне стране Дунава незаслужено је пао у други план. Нестали, избеглице, аде на Дунаву, Олуја…, све је гурнуто под тепих пре првог званичног доласка председника Србије Александра Вучића у Загреб“, пише Милиновић и подсећа да, како каже, веза српског председника и хрватске председнице сеже још од изненаднога Вучићевог доласка на њену инаугурацију.
„Било би добро да Вучић допутује пре обележавања српског рушења Вуковара, кад већ ритуално долази до још већег распиривања непријатељства“, додаје аутор.
„Чињеница да у овом тренутку само у Европи постоји барем двадесетак међудржавних граничних спорова не олакшава положај Хрватске. Шведска и Финска о граници су преговарале пуних тридесет година. Али ни Шведска ни Финска нису имале статус потенцијалног европског траблмејкера. И Хрватска би га могла добити. Дипломатским вештинама упркос“, закључује Милиновић у тексту.
