Видим по медијима да је састанак Тачија и Вучића у Бриселу ипак преименован у “радни ручак”, што је далеко пригоднији назив од “наставак дијалога”. Једноставно, као што смо указали у јучерашњој “скици”, Тачи у овом тренутку нема легимитет да у име косметских Албанаца вуче битне политичке потезе. Нажалост, Вучић је једини који на то не обраћа пажњу. Тако је, како нам је саопштила Федерика Могерини, тобожњи посредник у овој фарси, резултат овог бриселског сусрета следећи
Споразум о правосуђу који је постигнут у Бриселу почетком фебурара 2015. године, биће имплеметиран 17.10.2017. године. Тог дана, српски судије, тужиоци и правосудно особље биће интегрисани у косовско правосуђе. “Интеграција судског особља омогућиће спровођење правде широм Косова, а нарочито у региону Митровице”(1), каже нам Могерини. Такође, пуно отварање моста на Ибру биће извршено до краја ове године. Шиптари и даље, договорено је на “радном ручку”, не морају ништа да изврше, само је констатовано да није направљен помак у формирању Заједнице српских општина.(2) Крај. Без рока, без питања “зашто”, “да ли” и “кад”.
Овде је време за кратку дигресију. Споразум који је Вучић потписао са Мустафом почетком фебруара 2015. имао је 4. битне тачке које су подразумевале међусобне обавезе. Срби да Косову доделе телефонски број, успостављени правосудни систем српске државе имплементирају у правни поредак шиптарске парадржаве и да потпуно отворе Мост на Ибру и тиме пониште поделу Митровице на српски Север и шиптарски Југ. Шиптари су једино требали обезбедити формирање ЗСО (Заједнице Српских Општина).
Како видимо и јуче се у Бриселу разговарало једино о испуњавању обавеза српске стране, а за шиптарску је само констатовано да обавезу није извршила. Али, не само да је није завршила, она није ни почела да је извршава. Ми још увек не знамо како ће ЗСО изгледати, које ће му бити ингеренције, ни шта ће на терену донети косметским Србима, осим могућности тамошњим СНС кадровима да себи обезбеде државне плате, па макар оне биле и од шиптарске државе, коју они ионако признају.
Дакле, Србија ће испунити све три преузете обавезе од којих две (давање телефонског броја и гурање правосуђа у српским срединама у шиптарски пара-државни сустем) практично значе признавање косовске државности, а Шиптари неће ни једну, већ траже да Срби испуне још. Немојте мислити да је недавна изјава Едите Тахири о томе да Србија мора да призна геноцид на Косову и плати ратну штету случајна. Она је косовска “министарка за дијалог”!
Но, шиптарско понашање могу да разумем и лако објасним старом народном мудрошћу “Кад нађеш овцу шишаш и реп”. И понашање Брисела није ми нејасно, мада мало претерују са толерисањем шиптарске бахатости, а мало више са понижавањем Србије. Али, понашање Вучића тотално је несхватљиво.
Зар нема личног и државничког поноса? Зашто пристаје да његова држава даје све а не добија ништа? Зар верује да његова бљутава прича о томе како је у Бриселу Едити Тахири рекао “Хајде, изађи, сада”(3), без обзира да ли је истинита или не(4), може икоме да замаже очи и замени одговорни државнички приступ и дипломатску вештину?
Ако сте јој то стварно рекли, добро сте јој рекли, господине председниче, али то је потпуно небитно. Битно је зашто Косово има телефонски број државе а Срби немају ЗСО? И зашто утврђујете рокове даљих уступака, а не знате да ли ће и када тај ЗСО бити формиран? Какви су то “преговори”, забога?! Шта је њима, до сада, добила Србија, а шта Срби на Космету? “Српску листу” која ће гласати за Харединаја? Аман, човече …
Извор: fsksrb.ru
БОНУС ВИДЕО:
https://www.youtube.com/watch?v=NrdeFggG-vQ
