Берлин — Флоријан Бибер, стручњак за Балкан са Универзитета у Грацу, пореди забрањени референдум о независности Каталоније и неколико балканских случајева.
Он прецизира да Шпанија и није Југославија, нити је Каталонија Словенија или Хрватска, као што, како каже, Истра, Војводина или Република Српска нису Каталонија.
У изјави за Радио Слободна Европа, Бибер истиче да разлози, динамика и политички процеси који воде ка стварању неког покрета за назависност јесу специфични, али успеси се, каже, приписују групама за независност, а порази државама.
Напомиње да једина кључна разлика између Косова и Каталоније јесте насиље.
Упркос жестоком полицијском одговору у недељу, каже, покрет за независност Каталоније не може тврдити да се ту ради о историји репресије као што је то могло Косово.
„Чак и пре рата из 1998-99, одузимање аутономије је сугерисало да Косово не може рачунати на неки договор о аутономији са Србијом“, навео је Бибер, који тврди да ово није случај када је у питању Каталонија, која ужива широку самоуправу и, упркос тврдоглавој и нефлексибилној политици коју спроводи Рахојева влада, не може се рећи да се налази у истој позицији.
Шпанија је, каже, демократија, док Југославија и Србија у деведесетим то нису биле.
„Постоји паралела у чињеници да што је центар бескомпомиснији и тврђи, то је извесније да ће народ подржати независност“, навео је и да слике насиља у недељу јесу најбоља реклама за покрете независности.
Подсећа да је неколико година пре референдума у Словенији и Хрватској 1990. године само мањина била за независност, али је „политика тврде руке“ тадашњег председника Слободана Милошевићева „катапултирала националисте на власт и осигурала подршку за удаљавање од Београда“.
„Ово се, наравно, може поновити, иако ни Војводина нити Истра нису вероватни кандидати за то“, каже Бибер и додаје да је најизгледније да у региону независност тражи Република Српска.
„Додик користи референдум да укаже на наводно лицемерје Запада, али његов аргумент не стоји: Република Српска, као ни Каталонија, се не суочава са репресијом“, сматра Бибер.
Стога, додаје, кључно питање за Босну и Херцеговину, као и за Шпанију, јесте како одговорити на покрете за независност.
„Британски или канадски начин дозвољавања гласања је један пут, али овде могућ само ако постоји стабилан демократски процес који осигурава да се гласање може одвијати слободно. Без дилеме, у Шпанији то јесте случај“, навео је Бибер и додао:
„У Републици Српској референдум би био повезан са много већим ризицима и у фокус би ставио то да ли регион, који је настао пре само 25 година кроз масовно етничко чишћење, може полагати право на легитимитет историјског подручја као што су то Каталонија или Шкотска“, каже Бибер.
Извор: Танјуг
