Српски државни органи су први пут дали подршку настојању да се установи истина о катастрофалним последицама бомби којима је НАТО 1999. године гађао СР Југославију, укључујући и оне са осиромашеним уранијумом.
Након што је група стручњака покренула иницијативу за формирање координационог тела који би истраживао ту проблематику, наш познати неурохирург Даница Грујичић рекла је у „Спутњик интервјуу“ да је недавно имала озбиљан састанак са министрима здравља, заштите животне средине и одбране Златибором Лончаром, Гораном Триваном и Александром Вулином.
„Дали су нам месец дана да дефинишемо методологију којом ћемо радити, да предложимо људе који ће радити у том телу, средства оријентационо која су нам потребна и рокове у којима ћемо доћи до одређених врста резултата“, прецизира Грујичићева.
Шта је следеће?
— Следеће је да се нађемо почетком новембра, да се формира то координационо тело. Мислим да ће Министарство животне средине бити капа целог пројекта, а ми смо добили слободу да предложимо људе који би могли да воде то координационо тело.
Постоји маса података који су раштркани по различитим институцијама. Задатак координационог тела би био да прво постојеће податке прикупи и изанализира како треба, а са друге стране да настави анализу и види која су то угрожена подручја где би се још могло очекивати постојање повишена концентрација одређених токсичних материја било хемијских, било радијационих. Било би јако важно укључити и младе људе, будуће докторанде, да постоји узајамна корист и за државу и за њих — да им држава плати докторате, а да они дођу до одређених података са којима можемо да изађемо пред свет. Ми сматрамо да ћемо успети да докажемо да је овде направљена једна еколошка катастрофа регионалних размера.
Који је коначни циљ?
— Не желимо да будемо паничари, не желимо да кажемо „цела је Србија загађена“. Наравно да није, али сигурно је да постоје одређене зоне где је и даље опасније живети, него у другим зонама које нису гађане. Коначни циљ би био не само да се констатује прошло и садашње стање и да се предвиди будуће, него да се управо предложе мере које ће омогућити да се анулира сав тај ужас који се нама десио 1999. године, а ако не може да се у анулира, онда бар да се ублажи.
Нисте правник и не можете да се бавите тужбом, али свакако и за припрему тужбе треба пуно времена…
— Да, нама сигурно треба пар година да систематизујемо податке које већ постоје сада, да не говорим о томе да ће нам требати јако много времена да изанализирамо све оно што се сада дешава.
Читава геноцидност њихове агресије и њиховог бомбардовања Србије се састоји у томе што ће вероватно постојати велики број токсичних материја који ће бити нешто мало повишене концентрације у односу на оне које су дозвољене и треба јако много времена да прође да бисте ви тај кумулативни ефекат установили, утврдили и доказали и у томе се састоји перфидност. Мало земаља у свету које су бомбардоване, а то смо ми, Либија, Сирија, Ирак, Авганистан, има могућности да формира једно тело у којем ће се смењивати генерације, а ово тело треба да буде управо то. Ми ћемо га започети, млађи ће га наставити. Одређене последице ће се осећати тек наредних 100, 200 година, не на целој територији Србије, не код сваког човека и управо у томе је поента формирања једног оваквог тела, да се предложе мере којима ће се људи контролисати.
Навели сте да постоји 10 доказа против НАТО-а, а међу њима је и податак који се мало зна, да је НАТО још 1999. године у посебном приручнику упозорио војнике КФОР-а да могу да оболе.
— Они су направили брошуру како амерички војници треба да се понашају у одређеним зонама на Косову, не свуда — наравно, знали су рејоне које су гађали. Међутим, то нису урадили са италијанским војницима и италијански војници су добили процесе против своје државе, односно њихове фамилије, пошто велики број њих, нажалост, није више међу живима. Када су наши људи тражили да се каже који део је гађан муницијом са осиромашеним уранијумом, НАТО рецимо уопште није навео брдо Пљачковица, где га је наша војска идентификовала. А брдо Пљачковица је на три километара од центра Врања. Значи, ви сте намерно гађали репетитор РТС-а пројектилима са осиромашеним уранијумом, а то сте могли да срушите и обичном бомбом.
Уранијум врх леденог брега
Да ли су хтели да се ратосиљају свог радиоактивног отпада?
— Сигурно. Сви они који говоре о томе како је радијација безначајна, како алфа честице не могу да прођу папир и слично, морају да објасне због чега се онда складишти нуклеарни отпад. Швајцарска лабораторија констатовала је постојање плутонијума. Плутонијум није природни елеменат, он јесте производ реактора што значи да војно-индустријски комплекс који прави то оружје долази, без икаквог новца, до материјала који уграђује у метке који су много продорнији него обични. Онда свој нуклеарни отпад, уместо да чувају и да плаћају то чување, сеју по целом свету и то је права монструозност. Ако је осиромашени уранијум заиста толико безопасан као што појединци тврде, зашто се онда уопште чува, зашто се праве складишта, зашто се нуклеарни отпад једноставно не остави на ливади?
А прича о осиромашеном уранијуму је тек један део леденог брега, хемијско загађење је било огромно. Градови који су били потпуно ван Косова су проглашени небезбеднима по живот, Нови Сад, Крагујевац, Бор и Панчево. Није да није предузето баш ништа, али је проблем у томе што се ћутало о томе.
Да ли сте у контакту са неким албанским лекарима са Косова који би се бавили истоветним истраживањима, јер као што знамо осиромашеним уранијумом бомбардоване су и многе локације на Косову?
— Највише на Косову и ту је јако тешко доћи до података, зато што пре бомбардовања њихов регистар за рак практично није постојао и не можете да упоређујете.
Зар није и Албанцима са Косова у интересу да се зна истина и да се људи благовремено упозоре да пазе, посебно на локацијама које су загађене?
— Наравно да јесте и наравно да ће се сигурно појавити људи који ће о томе почети да говоре, али у овом тренутку они имају проблем што им је организација на Косову таква каква је, што је то је једна псеудо-држава и што тамо имате људе врло сумњивог морала и кредибилитета, пре свега у политичком врху који вероватно још дуго времена неће дозволити да се о томе говори. Ми имамо некакве контакте. Да ли ће ти се ти људи осмелити да причају?
Значајни подаци Војске Србије
Очекујете да вам и војска помогне са својим подацима?
— Министар Вулин нам је обећао да ће нам доставити податке које има војска. Војска је најсистематичније прибављала податке о томе шта се дешавало. Било је тамо лекара који су пратили те наше војнике и војска је на неки начин остала потпуно усамљена. Морам да цитирам моју колегиницу Бранку Ђурић, која води радиолошку заштиту на ВМА, која је у једном тренутку емотивно реаговала на овом састанку на Хемијском факултету када је речено да ништа није урађено. Урађено је доста тога, али нешто је стављено под државну тајну. Ми се надамо да сада те тајне неће бити, да ћемо ми као озбиљни људи доћи до свих тих података и да ћемо моћи да их изанализирамо и биће јако добро ако то обећање господина Вулина буде испуњено.
Прво да струка каже своје, па онда тужба
Што се тиче правног аспекта, да ли се вашем иницијативном одбору неко обраћао из иностранства, изражавајући спремност да помогне?
— То је већ правничко питање. Без математике и статистике правничко питање уопште неће доћи до тога да буде разматрано. Ако сада почнемо да причамо о тужбама, а још немамо класификоване податке, онда то баца сенку на цео овај наш покушај да се нешто уради. Пустите науку и струку да прво кажу своје.
Можда се људима који су већ оболели жури да то истерају до краја?
— Могуће, али ако не докажемо директну повезаност, они ће само потрошити новац и нерве, а ништа неће урадити. С друге стране, ми морамо да знамо којем суду треба да се обратимо. Ви не можете да тужите НАТО, бар тако кажу правници, али можете да тужите сваку земљу понаособ. Па зна се ко је највише бомбардовао — САД, Велика Британија….
Или појединце?
— Тако је. Ја бих заиста на суду волела да видим Била Клинтона и Тонија Блера, јер ми се чини да су њих двојица са уживањем пратили убијање наше деце и убијање наших суграђана и цивила. Сад видим да поједини представници НАТО-а изражавају жаљење због цивилних жртава, али то што су урадили је велики злочин и надам да ће једног дана неко одговарати за то, али то је пост фестум.
Можете ли да замислите суд сличан Хашком који ће да процесуира, као што сте рекли, Била Клинтона и Тонија Блера?
— У овом тренутку не, али мислим да постоје виши судови него што су ови земаљски.
Извор: rs.sputniknews.com
