Криза у Каталонији би могла да доведе до грађанског рата на европском тлу, рекао је европски комесар за буџет и људске ресурсе Гинтер Етингер.
Према његовим речима, ситуација је “врло, врло узнемирујућа”.
“Планира се грађански рат усред Европе. Можемо се само надати да ће ускоро доћи до разговора између Мадрида и Барселоне”, рекао је Етингер.
Он је додао и да ће Европска унија инвервенисати у овом случају “само ако буде позвана”.
Читав низ европских посланика, као и каталонски покрет за независност оптужују Европску унију да мало или нимало не реагује на догађаје у Барселони.
О томе је за Дојче веле говорио професор међународних односа и управљања и члан труста мозгова ”Центар за студије европске политике“ Стивен Блокманс.
Случај “Каталонија”: Шта је могао да уради Брисел, а није?
Али шта уопште може да се уради по међународном праву, пита Дојче веле, а одговара професор међународних односа и управљања и члан труста мозгова „Центар за студије европске политике“ Стивен Блокманс.
“Морамо разликовати ствари. С једне стране, ради се о територијалној неповредивости и идентитету саме шпанске државе, која је уговорима ЕУ (члан 4, друга реченица) заштиц́ена од уплитања и напада. Због тога је Комисија изјавила да се неће мешати у унутрашње послове Шпаније, јер је у сваком случају у питању уставни поредак те земље“, наводи Блокманс.
Упитан шта значи та клаузула у уговорима ЕУ за покрет независности попут каталонског, каже да према међународном праву нико нема право на отцепљење, на одвајање од државе.
“То је могуц́е само ако постоји заједнички споразум о таквом процесу. Тако нешто не постоји између Мадрида и Барселоне. На међународном нивоу, било какво једнострано проглашење независности Каталоније не би признала ни Шпанија, нити било која држава у свету“, истиче Блокманс.
Он је упоредио ситуацију у Каталонији са Шкотском и истакао да је гласање које је одржано 2014. године учињено у потпуној сагласности са Лондоном.
“Влада Дејвида Камерона дала је до знања да би Лондон и остатак Уједињеног Краљевства поштовали исход референдума, чак и ако би то значило независност Шкотске. Иначе, Тереза Меј је у међувремену повукла ту одлуку владе“, додаје Блокманс.
Осврнуо се и на насиље које је виђено на референдумски дан у Каталонији.
“Биле су то бруталне слике и могло би се рец́и да су права људи тамо била повређена. Међутим, мора се знати и то да су они свесно хтели да учествују на незаконитом референдуму и да су морали да знају да ће их полиција у томе спречити. Овде стога може бити речи о несразмерној употреби полиције, али Каталонци користе тај аргумент да делимично легитимишу свој позив за независност: ‘Погледајте шта Мадрид ради с нама, ово је чиста репресија…’ Члан 2 Уговора ЕУ предвиђа да се мањине и људска права морају заштитити. А овде би се могло тврдити да би Комисија морала да предузме мере ако држава чланица крши та права. Било би боље када би тај задатак поверила некој међународној личности или организацији. Може на пример да укључи Венецијанску комисију Савета Европе у којој су угледни стручњаци који истражују таква питања, а они би могли да именују посредника – некога ко познаје међународно право“, додаје Блокманс.
Истиче и да је немогуће да Европска комисија примора премијера Шпаније Маријана Рахоја на дијалог о каталонском проблему.
“Влада у Мадриду мора сама да одлучи да ли ће да пронађе конструктивнији начин да се бави осец́ањима која су се развила у једном од најважнијих региона. Мора постојати политичко решење, можда са више аутономије за Каталонију или чак уставне промене. Овде видимо ескалацију која мора бити заустављена међународним посредовањем. Комисија то не може да учини зато што нема кредибилитет код Каталонаца, иако они од ње сада траже помоц́. Тренутно је важно да се купи време за разговоре двеју страна“, закључио је Блокманс.
Извор: Б92 / Индеx / ДW
