На више од 2 хиљаде квадратних километара деценијама нико не живи, али она покушава да разбије бројне митове око Чернобиља. Последњих неколико година ова девојка, позната само под надимком 11бионерд23″, објављује необичне и опасне снимке из Чернобиљске зоне радијације.
За њу не постоји вишак штетног зрачења или превише рискантан излет. Пре више од седам година с радошћу је причала о анализи тироидне жлезде због које су јој лекари убризгали радиоактивни тенецијум.
Једном приликом је снимила огромне сомове у базену с расхладним материјалом чернобиљске нуклеарке. Двометарске грдосије лежерно пливају, а ‚‚бионерд23″ смирено објашњава да бероватно нису мутанти.
– Порасту на ту величину само зато што их нико не лови – прича она савршено смирено.
Невероватно сувопаран видео који траје десетак минута и показује како она безбрижно једе јабуке из Чернобиља и онда упоређује радиоактивност јабука с неким другим намирницама. Упоредила је радиоактивност јабуке, печурака из немачких шума и маховине која расте недалеко од стабла јабуке. Закључила је да је јабука из Чернобиља заправо далеко сигурнија од печурака из шуме у Немачкој.
Одбаците своје страхове и све што сте чули. Пригрлите Зону. – прича она за портал ‚‚Атлас Обсцура“. Чернобиљска зона отуђења је хиљадама километара велика радиоктивна зона на којој већ деценијама нико не живи откако је реактор број 4 нуклеарне електране Чернобиљ експлодирао током сигурносне провере нешто пре пола два ујутро 26. априла 1986. године. Идућих десет застрашујућих дана горело је нуклеарно гориво, распршујући облаке отровне радијације широм континента.
Посебно тешко су биле захваћене Украјина и суседне Русија и Белорусија. И док су се на месту несреће почеле разабирати размере ужаса, совјетске власти су јавно ћутале у складу с традицијом да се не говори о несрећама које би могле окаљати углед совјетске суперсиле у доба Хладног рата. Тек су идућег поподнева евакуисали 48 хиљада житеља Припјата, града изграђеног за запослене у нуклеарном постројењу и њихове породице три километра од електране.
Светску јавност су узбунили Швеђани 28. априла откривши необјашњив пораст радијације изнад своје земље. Тек кад се сазнало за несрећу, Совјети су преместили 116.000 људи из зоне 30 километара око нуклеарке. У идућим годинама иста судбина је задесила још 230.000 становника. Али пет милиона Украјинаца, Руса и Белоруса још живи у подручју с повишеном радијацијом.
‚‚Бионерд23″ покушава да разбије неке предрасуде и урбане легенде које су настале у деценијама након катастрофе. Оно што никоме не жели да каже је своје име и презиме.
– Нико не би требао да обожава научника. Треба обожавати рад научника. Сама особа је небитна. – каже она.
Она се не боји зрачења или да ће добити рак од зрачења. Више је брине старост зграда и структурна оштећења.
– Неке од старих зграда су већ опасне за улазак. Почињу да се распадају – каже она и додаје да се више боји животиња заражених беснилом. Зашто би ико хтио тако детаљно да истаржује Чернобиљ и околину? Она каже да је то јединствено искуство. Време се зауставило оног тренутка када је реактор експлодирао. Не мислим само да су сати престали да откуцавају. Једном кад то прихватите, схватићете и Зону.
Извор: Kurir.rs / Espreso.rs
