Ко нас све мрзи у Европи? Наизглед можда чудно питање, али у светлу сазнања која је открио Српски телеграф, а која су затим потврдили историчари и аналитичари, о спрези Каталонаца и Хрвата, која датира још од времена НДХ, сасвим је логично…
За неке попут Хрватске и Албаније разлози су јасни, за неке друге су маскирани, али генерално говорећи, иза свега стоје или историјски или политички разлози.
Са експертима за област спољне политике истражили смо ко су наши највећи непријатељи, али и пријатељи у Европи.
Спољнополитички аналитичар Душан Пророковић каже да озбиљне земље раде истраживања о томе ко им је наклоњен, а ко не.
– Тако Руси перципирају Белорусе као највеће пријатеље, а Немци Аустријанце и Швајцарце. А у Босни, рецимо, урађено је истраживање пре три године о томе ко највише подржава БиХ у свету и одговор је логичан – Турска, иако им заправо ветар у леђа највише даје Америка – истиче Пророковић.
Председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић пак наводи да је Србија релативно мала земља која има кључни регионални утицај и стога је предмет посебног интересовања великих сила са акцентом на ЕУ, Русију и НАТО.
Непријатељи према анализама
Каталонија
Каталонци су одувек били на страни Хрвата, а против Срба не само у сукобима деведесетих већ и у време НДХ. Наиме, власт у Каталонији је након Другог светског рата давала азил највећим пропагаторима усташтва, док је за њима трагала југословенска влада, а касније су учествовали на страни Хрвата у убијању Срба деведесетих година, чак је постојао и одред „Каталонски драговољци“, који се борио у саставу Зенги.
Украјина
Имиџ Србије у Украјини је у последње две године, према оцени наших саговорника, катастрофалан. Разлог је што нас они перципирају као савезника Русије, која важи за њиховог главног непријатеља, нарочито након припајања Крима.
Балтичке земље
Летонија, Литванија и Естонија на Србију гледају кроз призму НАТО. За њих је Русија кључна претња и због тога су према нама оштрији чак и од Американаца и Британаца, нарочито када је у питању наше приступање ЕУ. Последњу у низу опомена Србији да преиспита односе са Москвом упутио је пре неколико дана летонски шеф дипломатије Едгарс Ринкевичс.
– Не сматрам да је препрека за чланство Србије у ЕУ то што она не жели да се придружи НАТО, али је усклађивање са спољном политиком Уније (поглавље 31) од највећег значаја за земље кандидате, нарочито после припајања Крима Русији – навео је Ринкевичс.
Пољска
Пољска политика често на нас гледа кроз призму Русије. Пољаци су емотивно везани за Украјину јер је западни део те земље некада био део Пољске. Политичке размирице које имамо са Пољском су ван наше контроле. Уосталом, и ми њима имамо да замеримо на томе што помажу изградњу албанске државе на Косову, сматра Душан Пророковић.
Хрватска
Хрватска важи за главног кочничара европских реформи Србије, који покушава да блокира наш европски пут кад год је за то у прилици, упркос противљењу Немачке. Прошлост и даље стоји на путу помирења двеју земаља, а спорна питања су многобројна.
Албанија
Сукоби са Албанијом последица су једностраног проглашења косовске независности, коју је здушно подржала званична Тирана. То питање и убудуће ће бити непремостива препрека побољшању односа.
Холандија
Холанђани традиционално немају добро мишљење ни о једном источноевропском народу, поготово не о државама на Балкану. У геополитици и дипломатији нам нису наклоњени, кажу наши саговорници, пре свега због тога што су проамерички оријентисани. Кад год су могли, постављали су клипове у процес наших евроинтеграција.
Британска геополитика нам годинама није наклоњена јер су они претежно ослоњени на спољну политику САД. Британци све посматрају кроз призму њихових интереса иако што се из британског јавног мњења може закључити да они немају толико рђаво мишљење о нама. Њихов тврд став о Косову ствара додатни проблем у политичким односима.
Пријатељи према анализама
Русија
Братска повезаност двају народа пренела се и у домен спољне политике. Са Русијом сарађујемо све више и на све више поља. Испорука мигова Србији јасна је порука великог пријатељства, о којем и не треба трошити пуно речи.
Белорусија
Баш као и са Русијом, Србија има сјајне односе и са Белорусијом, која је практично део руског корпуса.
Грчка
Сарадња са Грчком је традиционално одлична. Ова земља је међу пет држава ЕУ које нису признале Косово, а добре односе појачава заједничка, православна вера.
Кипар
Такође једна од земаља које нису признале Косово.
Шпанија
Не само да нису признали Косово већ је влада у Мадриду утицала да велики број других земаља буде негативно настројен према Приштини.
Немачка
Упркос тешком наслеђу Другог светског рата, односи Србије и Немачке су на историјски високом нивоу, и то после много година. Подршка администрације у Берлину, тачније канцеларке Ангеле Меркел Србији је евидентна, што у великој мери нервира доскорашњег немачког савезника Хрватску.
Мађарска
Иако је Мађарска чланица и ЕУ и НАТО, премијер Виктор Орбан не крије симпатије према властима у Београду. Сарадња је одлична на економском плану, а мађарска мањина у Србији је изузетно задовољна својим статусом.
Турска
Иако преко две трећине муслимана у БиХ сматра Турску највећим пријатељем, истина је да Турска има много развијеније односе са Србијом – економске и политичке. У прилог томе, турски председник Ердоган 10. октобра доводи у Србију велики број потенцијалних инвеститора.
Италија
Италија је други највећи инвеститор у Србији после Немачке. „Фијат“ је и даље убедљиво највећи извозник из наше земље. Од почетка европских интеграција влада у Риму снажно је подржавала Србију на путу ка ЕУ.
