Тачно пре осам година, средином априла 2008. године, обелодањено је како ће изгледати нове личне карте грађана Србије. Највише контроверзи изазвао је лик жене са бакљом у руци као холограм на предњој страни, јер је неодољиво подсећао на Кип слободе у њујоршкој луци. У јавности се подигао талас протеста због овог „увоза симбола“, па су званичници морали да образложе своју одлуку.
Њихово објашњење свело се на то да је на личној карти „домаћи“ а не амерички симбол, и да је реч о цртежу скулптуре која се налази на крову зграде Владе Србије у Немањиној 11.
А да су у објашњавању ишли даље, морали би да признају да сличност ових фигура, београдске и њујоршке није случајна – обе су „масонски потпис“. Али, док се за Кип слободе, или тачније за скулптуру „Слобода осветљава свет“, зна да су га француски масони 1886. године поклонили браћи у новој држави, иницијатор постављања ове наше жене с бакљом, рад вајара Ђорђа Јовановића – непознато је. Али њено постојање није чудно…
Исте, 1926. године, кад је почела и њена градња – првобитно је била намењена Министартву финансија – у Палмотићевој број 2 отпочело је зидање Министарства пошта. Масонски симболи на њој су бројни и нимало скривени. Врх зграде, у своје време највише у овом делу града, украшен је наизменичним троугловима и висковима, а цела ограда састоји се од испреплетених симбола шестара, виска и троугла. Ако се сетимо да је 1926. године у Београду био одржан конгрес свих најважнијих масонских ложа, онда ово истицање масонских симбола на зградама министарстава финасија и пошта нимало не чуди…
Зграду Палмотићевој улици пројектовао је Момир Коруновић, али се његовим још успешнијим делом сматра зграда Палате поште број 2 (днас је то „Пошта број 6“) код Железничке станице, чија је градња почела две године касније. У немачком бомбардовању 1941. и савезничком 1944. године, њена фасада је знатно оштећена, а нове власти после рата нису хтеле да је обнове, јер је су је сматрале „буржоаском и китњастом“. Тако смо добили ружну и безличну зграду која траје до данашњих дана.
Записи и фотогрфије, међутим, сведоче да ји ова Коруновићева палата у своје време била искићена масонским симболима. Историчари уметности данас тврде да је Коруновић „инспирацију црпео из српско-византисјког градитељског наслеђа“ и да је „трагао за коренима националног градитељског стила“, па испада да су овде најраспрострањеније алатке биле шестар и угломер и да су Шумадинци били све математичар до математичара…
Извор: Курир.рс / М. Петровић
