Двојица радника из Сивца и један из Сомбора, који су отишли на рад у Словачку, вратили су се отуда без иједног зарађеног евра.
Тамо су потрошили и новац понет од куће, да им се нађе док не приме прву плату., пишу Вечерње новости.
Уз то су, у згради где су смештени гастарбајтери, обојици Сивчана украдени еври које су позајмили да би могли да стигну до Словачке и почну да раде у некој од фабрика у овој земљи. Кући су једва успели да се врате, јер су били смештени у забаченом селу, а жена чијим посредовањем су доспели у Словачку није одговарала на њихове позиве за помоћ, него их је блокирала и на „Фејсбуку“, где су с њом једино и одржавали контакт.
„Та жена нам је обећала посао за сатницу од три евра у фабрици која производи држаче за телевизоре. Рекла је да се ради шест дана у седмици по осам сати, а да је омогућен и прековремени рад до 12 сати дневно. Казала је да ћемо бити смештени у центру Галанте, града у чијој ћемо индустријској зони радити, и да ћемо имати обезбеђен бесплатан топли оброк. Убрзо смо схватили да смо преварени“, прича Марко Ковач из Сивца.
Тројица радника из Бачке, са још петоро с југа Србије, одвезени су у колективни смештај у село Долни Котар, 27 километара од Галанте. У тој забити, како кажу, на њих су потпуно заборавили.
„По доласку у Словачку примили су нас у агенцији у Галанти, где су нам копирали пасоше, али смо по препирци, коју смо чули иза затворених врата, наслутили да нешто није у реду. Снимили смо визиткарту агенције ради контакта, али се на наше телефонске позиве после тога тамо нису јављали. Пет дана нико није дошао у Долни Котор да нас види или да нам било шта јави, као да не постојимо“, наводи Марко.
Шести дан су замолили возача да их одвезе у Галанту, где су покуцали на врата фабрике за производњу сендвича, али им је речено да тамо нема посла за мушкарце. Пустили су их у фабрику за паковање телефона и отпустили после шест сати рада, рекавши да су остварили норму за осам сати. Измакао им је раднички аутобус, па су се до Долнег Котара вратили пешке, једва стојећи на ногама. У тој фабрици један наш човек им је казао да тамо не може да се заради више од 350 евра месечно.
„Марко и ја смо претходно радили два месеца у Будимпешти, па смо у Словачкој могли да боравимо само 30 дана, а људи су нас тамо упозорили да нам посао, и уколико га добијемо, за то време можда неће бити плаћен, јер примају раднике на три месеца. Због неизвесности и обмањивања, одлучили смо да се вратимо кући, а мени не пада на памет да више икад идем преко неке агенције у Словачку, јер ниједној не верујем“, каже Витомир Винаји из Сомбора.
Извор: Вечерње новости
