Бакар је први метал који су људи почели да користе још у неолиту, а постоје поуздани извори и материјални докази да је у Србији, тачније, у Плочнику код Прокупља заправо зачета металургија пре 7.000 година. Фасцинантно, али историја нам је још једном јача страна.
Археолог и директорка Музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић за “24 сата” је потврдила да се ради о великом открићу, а онда и поделила причу о пронађеним предметима који су Плочник, као део Винчанске културе, сврстали међу налазишта од светског значаја.
АМФИЛОХИЈЕ РЕКАО ИСТИНУ О АБОРТУСИМА: Сви га напали а онда се јавио Никола и ЗАПУШИО ИМ УСТА!
„Налазиште је откривено 1927.године приликом трасирања пруге Ниш – Куршумлија. Тад су, уз велику количину судова од печене земље, статуета, алатки од камена, нађени први бакарни предмети.
Тада је сматрано да су бакарни предмети (секире, длета) настали знатно касније и да су укопани у слој неолита, а да заправо припадају знатно млађем културном слоју енеолиту“, рекла је директорка Музеја Топлица у Прокупља за „24 сата“.
Она је затим нагласила да је у другој кампањи било јасно да се ипак ради о неолиту, а већ у трећој, када је и сама учествовала, установљено је после анализа рађених у Немачкој и Британији да је њихово постојање знантно дуже.
„Наша ископавања су показала да је у Плочнику коришћен бакар током неолита. Анализе којима су добијени датуми из шестог миленијума старе ере рађене су у Немачкој и Британији, датуми су добијени више пута и старост Плочника је утврђена – 5.500 – 4.600 година п.н.е.“, навела је Кузмановић Цветковић.
Поставља се питање, од каквог значаја је овај проналазак за Србију.
„Винчанска култура је обухватала централни Балкан, данашњу Србију, источну Босну, северну Македонију, западну Бугарску, југозапад Румуније и југ Мађарске. То је цивилизација коју тек откривамо. Србија има велики број налазишта из овога времена и то је део светске баштине. Значај је научни, образовни, туристички, у сваком случају, велики. Били смо центар Европе…“, истакла Кузмановић Цветковић.
Ово откриће мења схватање о почетку људског рударства и металургије.
„Дефинитивно. Време је да схватимо да су људи у праисторији имали довољно свега, да су живели у складу с природом, у малим кућама од прућа. Људи у неолиту су имали мало, гледано са данашњег аспекта, али, историју не можемо да објашњавамо из овог времена, морамо да бар пробамо да завиримо у прошлост на прави начин“, закључила је Кузмановић Цветковић.
Мистични Винчани
Не зна се још увек ко је израдио оруђе и фигуре. „На велику жалост, још увек не знамо поуздано ко су били Винчани, како су изгледали… У Плочнику још нисмо пронашли некрополу, остаје само да нагађамо да су њихови ликови представљени на фигуринама од печене земље, које налазимо на терену“, нагласила је Кузмановић Цветковић.
Извор: М. Бећаговић / 24сата.рс
