„Имао сам пацијенткињу из Београда, попадију, која је три пута радила генетско тестирање, искључиво да би утврдила пол детета. Тек када је добила резултате трећег теста била је задовољна резултатом. Носила је дечака“, овако је за „Блиц“ испричао један познати београдски гинеколог који већ годинама ради у државном породилишту.
Недавно је „Блиц“ пренео текст о проблему црногорских жена, које под притиском околине или породице абортирају када сазнају да носе дете женског пола. Неке од њих су биле принуђене, неке су једноставно саме желеле да прекину трудноћу, након што је генетским тестирањем утврђено да чекају девојчицу. Селективни абортус због пола детета није непознаница ни у Србији, а разговарајући са лекарима из разних крајева земље дошли смо до сазнања да се и наше мајке одлучују на абортус, уколико не желе да роде дете очекиваног пола.
– Та жена је три пута остајала у другом стању. И сваки пут је долазила код мене у првим недељама трудноће и тражила да ради анализу хорионских чупица, како би сазнала пол детета пре истека законског рока за абортус, који је десет недеља. Сваки пут сам јој излазио у сусрет, јер је била попадиија. Када је добила резултате, прва два пута, била је свесна да прекид трудноће неће моћи да обави у државној болници, јер су девојчице, које је носила биле потпуно здраве. То је урадила у некој приватној клиници, нисам је ни питао. Тек трећа анализа, коју је радила, показала је да носи дечака. Тада је и попадија била срећна – објашњава овај доктор како се селективни абортус због пола детета дешава и у Београду.
Он каже да је пример попадије класична злоупотреба добре дијагностичке процедуре, која на првом месту помаже онима, који стварно у породици имају неке генетске предиспозиције за многе тешке болести.
И зато је тешко поверовати да у једној модерној европској држави, где жене имају право гласа, постоје људи који сматрају да је срамота имати женско дете и жене присиљавају да у том случају прекину трудноћу. У питању је пракса која је установљена не само у Црној Гори, већ у земљама источне Европе – Албанији, Македонији, на Косову, али и у Кини, Великој Британији, Јерменији, Азербејџану.
Да жене у Србији нису изузетак, потврђује др Душан Протић, који има приватну ординацију у Београду, где највише долазе жене из Црне Горе да би обавиле анализу хорионских чупица. Углавном му, каже долазе парови који имају две или три ћерке, мада је било и случајева да дођу они који траже да прво дете буде мушко. Долазе чак и људи и из Немачке на овакву проверу.
– Многе жене крију зашто долазе. Траже да ураде хорионске чупице, увек измисле причу да у породици постоје аномалије. И углавном, кад чују да је девојчица, траже прекид трудноће. Кад хоће да абортирају, кад им се не свиди пол, онда у болницама наводе социјалне и економске разлоге. Ја сам против абортуса јер је свако дете – дете. Мада је било и случајева када сам жену убеђивао да ипак роди девојчицу, јер је здрава. И на крају сам у томе и успевао – објашњава др Протић.
Анкетирали смо и његове колеге из разних градова Србије, из Ниша, Пирота, Прокупља, Лесковца, Суботице, Лознице, Ужица, Ваљева… Сазнали смо да је у центру Шумадије присутан повећан број жена које долазе из Црне Горе и из Санџака у приватне гинеколошке ординације.
Како каже Г. П, један од познатих тамошњих приватних гинеколога, те пацијенткиње долазе пре свега због дискреције. Познато је да у приватним ординацијама раде „враћање невиности“, односно операцију зашивања химена, што је постало рутинска операција. Контроле трудноће се обављају, али абортусе, уколико трудница носи женско дете, не ради нико, пре свега из етичких разлога, и ако је било таквих захтева. Жене из Крагујевца и околине до сада према речима лекара нису тражиле абортусе деце везане за пол бебе, или нису наводиле тај разлог.
Отац пет ћерки из Санџака желео сина
Слично је и са Краљевом. Како сазнајемо у круговима лекара и гинеколога у том граду, није им познато да су се жене са ових простора распитивале да ли је могуће да се већ у првој недељи труднуће утврди пол детета, али да се јесу распитивали о томе појединци из Санџака.
– Имао сам пре извесног времена разговор са једни оцем пет ћерки, који је са подручја Санџака. Питао је да ли и како може да се утврди пол у раној трудноћи. Тада се то још није радило у Београду, али колико знам, последње две године се раде ти тестови – каже овај гинеколог из Краљева.
На гинекологији Опште болнице Ужице, каже начелница овог одељења др Милена Аћимовић, није забележен случај, барем у новије време, да су лекари урадили абортус чији мотив је нежељени пол. То потврђује причу да је, ипак, било таквих случајева. И примаријус др Раде Марковић из Ужица каже да је у својој гинеколошкој ординацији имао спорадичних случајева, када родитељи траже абортус пошто сазнају да су зачели женско дете.
– Никада нисам урадио киретажу зато што је пол разлог, нити ћу то урадити! Увек сам до сада успевао да убедим мајке којима водим трудноћу, а које желе да абортирају, да одустану од тога, причом да је живот – живот и да немају право да га одузму свом детету. Недавно сам имао такав један случај из Нове Вароши – каже др Марковић.
Мада постоје застарела мишљења, додаје он, да кћи не може да ради на њиви и око куће, и да је женско дете само једна уста више које треба хранити, захтев за прекидом трудноће није везан само за рурална подручја.
– Када трудница искаже жељу за абортусом, позовем на разговор оба родитеља, најпре оца. Битно је ући у проблематику због чега они то желе, а у 90 одсто случајева то није воља жене, већ супруга и породице које на њу врше огроман притисак. Када је у питању материјални разлог кажем им: „Бог је богатима дао храну, а сиротињи апетит“ и „брак без деце је као дан без сунца“, и „дете је дете, без обзира на пол“. У случајевима када мајка носи дете из ванбрачне везе, моја порука је: „Имам две ћерке. Више бих волео да обе имају по петоро женске ванбрачне деце, него да немају потомство“. Те поруке су увек до сада деловале – прича примаријус др Марковић.
Иако државне установе на југу Србије не раде генетско тестирање како би се утврдио пол детета у првим недељама трудноће, у појединим приватним клиникама у Нишу могуће је урадити такву анализу.
Директор Клинике за гинекологију и акушерство др Бојан Лукић каже да се у Клиничком центру у Нишу не ради генетско тестирање због бирања пола детета, већ из здравствених разлога.
– Ако посумњамо да трудница носи плод који ће имати генетске аномалије, ми је шаљемо на такву анализу, односно пренаталне тестове у Београд. Никада се то не ради да би се утврдио пол плода – вели др Лукић.
У Нишу „труднице проверавају генетске аномалије, али то није увек прави разлог“
Међутим, ако то није могуће да се уради на државној клиници, у појединим приватним поликлиникама и гинеколошким ординацијама трудница у првим недељама трудноће може, ако дебело плати, да сазна да ли носи девојчицу или дечака.
-Да, наравно да можемо да утврдимо којег је пола беба коју носите. Има више метода, може биопсијом хорионских чупица, али и преко анализе крви. Цена је од 700 до 800 евра – речено је новинарки „Блица“ у једној познатој поликлиници у Нишу, уз констатацију „да свако има право да сазна којег пола је дете и да одлучи да ли ће га родити“.
Гинеколог у једној клиници био је обазривији па је то што раде такве анализе оправдао жељом мајке да сазна да ли плод неће имати генетске аномалије.
– То се увек ради из таквих разлога. Нама се труднице тако обраћају. Не радимо то да би неко бирао пол. Узима се крв и тако се утврђују бебине ћелије. Али, ти тестови се не раде у Србији. Ми сарађујемо са клиникама у Америци, Великој Британији и на Кипру – додаје овај нишки гинеколог.
У Општој болници у Суботици кажу да разлог за абортусе ако жена носи девојчицу у овом граду није исти као што је то случај у Црној Гори, али да је било сличних ситуација.
– Дешавали су се спорадични случајеви да се парови изјашњавају да би дете задржали само под условом да је мушко, у супротном, ако је девојчица жена би абортирала јер већ имају женску децу или су имали неке друге своје ставове. То никако није правило, било је само појединачних случајева. Углавном су разлози за абортусе ако је жена сувише млада, економски несређена или је реч о паровима са више деце и који немају економско – социјалне услове за још деце – каже за „Блиц“ др Александар Радуловић, управник Гинекологије у болници.
Извор: Блиц.рс
