„Очигледно је да већ годинама геополитика има предност у односу на међународно право“, коментарише Стеван Гајић из Института за европске студије, и наглашава: „Дух из боце пуштен је још 1999. године, када је без одобрења Савета безбедности НАТО бомбардовао Србију да би потом Косово једнострано прогласило независност.
Завладало је право јачег, и мислим да ће због тога оваквих референдума и сепаратистичких покрета бити све више. Улазимо у раздобље велике несигурности, у коме ће се испољити сваки сепаратизам који може да се испољи.“
„Брисел је у веома неодређеном стању у односу на статус права на самоопредељење у међународном праву, пошто је прихватио оно што је урађено на Косову“, напомиње Триво Инђић. „Али када други хоће да искористе исто право, као што је случај Руса на Криму, они имају друге критеријуме. И каталонским случајем сада се преиспитује право на самоопредељење. Уколико би ЕУ то прихватила, имала би велике проблеме због Белгије, Корзике, северне Италије… Ипак, због великог утицаја САД на ЕУ, не мислим да ће бити прихваћено иоле еластичније тумачење права на самоопредељење, из простог разлога што оно погађа и саме велике силе.“
На примеру Каталоније обистинила су се упозорења Србије да ће Косово и Метохија бити преседан који ће отворити Пандорину кутију, а не да ће бити јединствен случај као што су тврдили на Западу. И тада смо знали да је та тврдња само послужила као изговор западним земљама да раде Србији све што јој раде последњих десет година. То видимо не само на примеру Шпаније, већ и на примеру Курдистана, видели смо то и у Абхазији и Јужној Осетији 2008. године, подсећа Пророковић.
„Коришћење косовског случаја ће се наставити за проглашавање нових псеудодржавних творевина у разним деловима света. То је кобна грешка коју су Сједињене Америчке Државе направиле, али они су веровали у своју снагу, веровали су да ће свет остати једнополаран, да ће моћи да управљају тим процесима, како у Европи, тако и на другим континентима. Сада се показује да су направили велику грешку и морају се суочити са последицама. Ово што се дешава у Шпанији мене више подсећа на ’91. и ’92. годину, на почетак дезинтеграције Југославије, а не на 2008. годину и једноставно проглашавање независности Косова. Ово је много крупнији проблем“, каже Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе.
Шта ће се догодити 2. октобра, односно, како ће се ситуација даље развијати?
„Вероватно ће за независност гласати натполовична већина становника“, предвиђа Триво Инђић, позивајући се на испитивања јавног мњења која показују да ће за независност гласати око 53 одсто грађана Каталоније. „Шта год да се деси, а нарочито ако буде озбиљних инцидената, остаће једна велика траума и код Каталонаца и код Шпанаца, која ће морати да тражи лека. Јер ће се овакве ситуације понављати, и не могу се решавати само силом и редукцијом права на самоопредељење.“
Да ли су Шпанија и Каталонија дошле до тачке с које нема повратка, као што сугерише „Нејшен“, најстарији амерички политички недељник?
„Да“, одговара Стеван Гајић. „Шта год да се догоди, сигуран сам да ће Каталонија изгласати независност, а онда улазимо у веома мутну правно-политичку ситуацију у читавом свету, зато што је Каталонија само камичак у глобалном мозаику.“
Слична је и оцена Џулијана Асанжа, оснивача „Викиликса“ који пружа снажну подршку Каталонцима, а који каже да је ово „најинтересантнија политичка ситуација у Европи“ која ће „успоставити преседан за демократију у Европи и западном свету уопште“…
Закључује Триво Инђић: „Каталонија јесте преседан утолико што је у питању један озбиљан и велики народ. Европа би морала да напусти модел принудне централизације, који само служи за контролу других, мањих држава од стране већих, у чему има пуно антидемократског, па и војног притиска преко НАТО-а…“
